.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15878/2025
03.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Kubat, advokat iz ..., protiv tužene „UniCredit bank Srbija“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Mladen Avramović, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 38440/21 od 05.03.2025. godine, u sednici održanoj 03.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 38440/21 od 05.03.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 38440/21 od 05.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 17333/20 od 26.01.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je apsolutno ništava odredba člana 9. stav 1. tačka 1. Ugovora o gotovinskom kreditu br. .../... od 28.07.2015. godine u delu koji glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da plati banci fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 2% od iznosa odobrenog kredita, odnosno minimum 1,600,00 RSD“. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 5.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.07.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 38440/21 od 05.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 17333/20 od 26.01.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti odredbe ugovora o kreditu koja se odnosi na troškove obrade kreditnog zahteva i vraćanje stečenog po tom osnovu, a pobijana odluka je u skladu sa pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine, dopunjenim na sednici istog odeljenja od 16.09.2021. godine, kod utvrđenog činjeničnog stanja da tužena nije dokazala da je tužilji uručila ponudu u predugovornoj fazi, koja sadrži jasne i nedvosmislene podatke o vrsti i visini troškova kredita. Ukazivanje revidenta na drugačije odluke sudova o istom pravnom pitanju nije od uticaja jer odluka o sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj parnici zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi utvrđenja i sticanja bez osnova tužilja je podnela 21.05.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 5.600,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
