.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 15878/2025
03.12.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милан Кубат, адвокат из ..., против тужене „UniCredit bank Srbija“ а.д. Београд, чији је пуномоћник Младен Аврамовић, адвокат из ..., ради утврђењa и стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж 38440/21 од 05.03.2025. године, у седници одржаној 03.12.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж 38440/21 од 05.03.2025. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Београду Гж 38440/21 од 05.03.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 17333/20 од 26.01.2021. године, ставом првим изреке, утврђено је да је апсолутно ништава одредба члана 9. став 1. тачка 1. Уговора о готовинском кредиту бр. .../... од 28.07.2015. године у делу који гласи: „Корисник кредита се обавезује да плати банци фиксну једнократну накнаду за обраду кредитног захтева од 2% од износа одобреног кредита, односно минимум 1,600,00 РСД“. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име стицања без основа исплати износ од 5.600,00 динара са законском затезном каматом од 28.07.2015. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 20.000,00 динара са законском затезном каматом од наступања услова за извршење до исплате.
Пресудом Вишег суда у Београду Гж 38440/21 од 05.03.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 17333/20 од 26.01.2021. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложила да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, на основу одредбе члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.
Одредбом члана 404. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП.
Предмет тражене правне заштите је утврђење ништавости одредбе уговора о кредиту која се односи на трошкове обраде кредитног захтева и враћање стеченог по том основу, а побијана одлука је у складу са правним ставом о дозвољености уговарања трошкова кредита усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда од 22.05.2018. године, допуњеним на седници истог одељења од 16.09.2021. године, код утврђеног чињеничног стања да тужена није доказала да је тужиљи уручила понуду у предуговорној фази, која садржи јасне и недвосмислене податке о врсти и висини трошкова кредита. Указивање ревидента на другачије одлуке судова о истом правном питању није од утицаја јер одлука о споровима са тужбеним захтевом као у овој парници зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном предмету.
Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да је ревизија недозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Против одлуке другостепеног суда којом је одлучено о спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је тако прописано одредбом члана 479. став 6. истог закона.
Тужбу ради утврђења и стицања без основа тужиља је поднела 21.05.2020. године, а вредност предмета спора је 5.600,00 динара.
Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.
Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.
Председник већа – судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
