Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti osvrće se na donošenje pobijanih rešenja i činjenicu da je mera prestala, da se ista nije mogla produžiti već iznova odrediti, da Tužilaštvo za organizovani kriminal nije pružilo dokaze o postojanju opasnosti ili opravdane sumnje da bi AA, do konačne odluke suda o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, mogao raspolagati imovinom i tako otežati ili onemogućiti njeno kasnije oduzimanje. Sud, po navodima branioca, nije naveo vremensku i stvarnu povezanost imovine koja je predmet oduzimanja i konkretnog krivičnog dela, jer je znatno pre izvršenja krivičnog dela pribavljena imovina, a nije pribavio ni podatak o radno-pravnom statusu roditelja vlasnika imovine u Nemačkoj, koji su dugo radili – privređivali u Nemačkoj, gde su imali visoka mesečna primanja, a kojim svim navodima branilac ukazuje da je nepravilna odluka suda jer nisu pravilno utvrđene sve činjenice koje su od značaja prilikom donošenja odluke o privremenom oduzimanju imovine, čime suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da drugostepeno rešenje u svojim razlozima ne sadrži osvrt na žalbeni navod u pogledu verovatnoće da bi kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno, kojim navodima ukazuje da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 460. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. i 460. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković