Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне одлуке против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости осврће се на доношење побијаних решења и чињеницу да је мера престала, да се иста није могла продужити већ изнова одредити, да Тужилаштво за организовани криминал није пружило доказе о постојању опасности или оправдане сумње да би АА, до коначне одлуке суда о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, могао располагати имовином и тако отежати или онемогућити њено касније одузимање. Суд, по наводима браниоца, није навео временску и стварну повезаност имовине која је предмет одузимања и конкретног кривичног дела, јер је знатно пре извршења кривичног дела прибављена имовина, а није прибавио ни податак о радно-правном статусу родитеља власника имовине у Немачкој, који су дуго радили – привређивали у Немачкој, где су имали висока месечна примања, а којим свим наводима бранилац указује да је неправилна одлука суда јер нису правилно утврђене све чињенице које су од значаја приликом доношења одлуке о привременом одузимању имовине, чиме суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и учињену повреду закона из члана 440. ЗКП.

Даље, у поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац наводи да другостепено решење у својим разлозима не садржи осврт на жалбени навод у погледу вероватноће да би касније одузимање било отежано или онемогућено, којим наводима указује да је побијаним решењем учињена повреда закона из члана 460. ЗКП.

Како одредбом члана 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 440. и 460. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Татјана Вуковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић