Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 179. stav 3. tačka 4. i člana 180. Zakona o radu, zaključili da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, imajući u vidu da su izvedenim dokazima utvrđene činjenice na kojima je zasnovano osporeno rešenje. Ponašanje tužioca predstavlja nepoštovanje radne discipline koje mu je osporenim rešenjem stavljeno na teret, te je opisanim činjenjem formiran otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, u kom smislu je tužiocu pravilno i zakonito izrečena mera prestanka radnog odnosa rešenjem tuženog.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja tuženog.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 113/17, 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog, zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje poslova.

Po oceni Vrhovnog suda, kako je kontrolom alkoholisanosti u toku radnog vremena od strane tuženog dana 20.03.2024. godine kod tužioca utvrđeno prisustvo alkohola u dahu, u vrednosti od 1,06‰ (prvo merenje) i 1,12‰, (ponovljeno merenje sledećeg minuta), čime je umanjena njegova radna sposobnost, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac dolaskom na rad pod dejstvom alkohola ili konzumiranjem alkohola na radu, iskazao nepoštovanje radne discipline, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu. Konkretna povreda radne discipline, dolazak na posao pod uticajem alkohola ili konzumiranje alkohola na radu, propisana je i opštim aktimam tuženog Kolektivnim ugovorom, Pravilnikom o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog, kao i Naredbom direktora tuženog. Ponašanje protivno zabrani je predviđeno kao nepoštovanje radne disicipline, zbog kojeg se zaposlenom može otkazati ugovor o radu za koga se prilikom kontrole prisustva alkohola u dahu utvrdi prisustvo veće količine alkohola od 0,8‰, što je u konkretnoj situaciji i utvrđeno. Sa navedenim aktima tužilac je bio upoznat, budući da je više puta testiran, iz čega sledi da je kod tužioca postojala svest o zabranjenosti određenog ponašanja i posledicama koje takvo ponašanje može da proizvede. Poslodavac je u konkretnom slučaju zakonito sproveo postupak otkazivanja ugovora o radu i pravilan je zaključak da je osporeno rešenje tuženog zakonito kako u formalno-pravnom, tako i u materijalno pravnom smislu.

Suprotno revizijskim navodima, mogućnost izricanja disciplinske mere predviđena je u situaciji kada je kod zaposlenog alkotestiranjem utvrđeno prisustvo alkohola u organizimu u količini do 0,8‰, a što ovde nije slučaj. Nije osnovan revizijski navod tužioca, ukazivanje na neispravnost aparata, i na različite vrednosti alkotestiranja, u trenutku testiranja uređajem i nakon vađenja krvi, s obzirom na to da je iz dostavljenog mišljenja Instituta za sudsku medicinu, zaključeno da različite vrednosti alkotestiranja, ukazuju da je u vreme vađenja krvi kod tužioca postojala faza eliminacije alkohola iz organizma.

Ostalim navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi, kojima stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP. Pritom je drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužioca i o istima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i revizijski sud. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković