Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су применом одредбе члана 179. став 3. тачка 4. и члана 180. Закона о раду, закључили да је тужиоцу законито отказан уговор о раду, имајући у виду да су изведеним доказима утврђене чињенице на којима је засновано оспорено решење. Понашање тужиоца представља непоштовање радне дисциплине које му је оспореним решењем стављено на терет, те је описаним чињењем формиран отказни разлог из члана 179. став 3. тачка 4. Закона о раду, у ком смислу је тужиоцу правилно и законито изречена мера престанка радног односа решењем туженог.

Правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев за поништај оспореног решења туженог.

Одредбом члана 179. став 3. тачка 4. Закона о раду ( „Службени гласник РС“, бр. 24/05 ... 113/17, 95/18), прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, између осталог, због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање послова.

По оцени Врховног суда, како је контролом алкохолисаности у току радног времена од стране туженог дана 20.03.2024. године код тужиоца утврђено присуство алкохола у даху, у вредности од 1,06‰ (прво мерење) и 1,12‰, (поновљено мерење следећег минута), чиме је умањена његова радна способност, правилан је закључак нижестепених судова да је тужилац доласком на рад под дејством алкохола или конзумирањем алкохола на раду, исказао непоштовање радне дисциплине, чиме је образован отказни разлог из члана члана 179. став 3. тачка 4. Закона о раду. Конкретна повреда радне дисциплине, долазак на посао под утицајем алкохола или конзумирање алкохола на раду, прописана је и општим актимам туженог Колективним уговором, Правилником о радној дисциплини и понашању запослених код туженог, као и Наредбом директора туженог. Понашање противно забрани је предвиђено као непоштовање радне дисициплине, због којег се запосленом може отказати уговор о раду за кога се приликом контроле присуства алкохола у даху утврди присуство веће количине алкохола од 0,8‰, што је у конкретној ситуацији и утврђено. Са наведеним актима тужилац је био упознат, будући да је више пута тестиран, из чега следи да је код тужиоца постојала свест о забрањености одређеног понашања и последицама које такво понашање може да произведе. Послодавац је у конкретном случају законито спровео поступак отказивања уговора о раду и правилан је закључак да је оспорено решење туженог законито како у формално-правном, тако и у материјално правном смислу.

Супротно ревизијским наводима, могућност изрицања дисциплинске мере предвиђена је у ситуацији када је код запосленог алкотестирањем утврђено присуство алкохола у организиму у количини до 0,8‰, а што овде није случај. Није основан ревизијски навод тужиоца, указивање на неисправност апарата, и на различите вредности алкотестирања, у тренутку тестирања уређајем и након вађења крви, с обзиром на то да је из достављеног мишљења Института за судску медицину, закључено да различите вредности алкотестирања, указују да је у време вађења крви код тужиоца постојала фаза елиминације алкохола из организма.

Осталим наводима ревизије тужилац понавља наводе истакнуте у жалби, којима ставља примедбе на оцену доказа из члана 8. ЗПП, због чега се ревизија не може изјавити према члану 407. став 2. ЗПП. Притом је другостепени суд у образложењу побијане пресуде оценио све жалбене наводе тужиоца и о истима дао правилне и јасне разлоге које прихвата и ревизијски суд. Њима се не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, због чега ти наводи нису посебно образложени.

Из наведених разлога, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић