Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni sud smatra da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 11490/24.

Ovo stoga što je Upravni sud od podnošenja tužbe aktivno preduzimao radnje u cilju ostvarivanja procesnih uslova za odlučivanje, budući da je odmah po prijemu tužbe istu poslao na odgovor tuženom organu uz zahtev za dostavu spisa, po kom tuženi organ nije postupio. Upravni sud je ponovio nalog 17.06.2025. godine, a tuženi organ je po ovom nalogu postupio postupio tek 27.03.2026. godine dostavljanjem odgovora na tužbu, ali bez spisa predmeta. Kako su sudu dostavljeni nepotpuni spisi, sud je ponovo naložio tuženom dopunu spisa, po kom zahtevu nije postupljeno. Naime, podnošenjem tužbe sudu upravni spor je samo pokrenut, a da bi mogao da se vodi uz učešće obe suprotstavljene strane, moraju biti ispunjeni određeni uslovi, među kojima je i pribavljanje spisa od strane tuženog organa. U praksi Evropskog suda za ljudska prava izražen je stav da samo ona odlaganja za koja se država može smatrati odgovornom mogu opravdati nalaz da je prekoračen razumni rok (presuda Napijalo protiv Hrvatske od 13.11.2003. godine, stav 61, broj predstavke 66485).

Vrhovni sud je cenio navode žalbe, pa je našao da su bez uticaja na dugačije odlučivanje, budući da je utvrđeno da je postupanje Upravnog suda u upravnom sporu bilo usmereno na stvaranje procesnih uslova za odlučivanje Imajući u vidu da je tužba podneta 20.12.2024. godine, a prigovor radi ubrzavanja postupka 16.03.2026. godine, trajanje postupka u periodu nešto dužem od godinu dana ne može se smatrati dugim trajanjem postupka koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Osim toga, Upravni sud imao u vidu i obavezu rešavanja predmeta po redosledu njihovog prijema u sud u smislu člana 177. stav 1. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09...18/22).

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. ZVP shodnom primenom člana 153. stav 1. ZPP, jer predlagač nije uspela u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Predsednik Vrhovnog suda

Miroljub Tomić s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković