Према члану 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Полазећи од чињеница и околности овог случаја, Врховни суд сматра да је правилно поступио Управни суд када је одбио приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету тог суда У 11490/24.

Ово стога што је Управни суд од подношења тужбе активно предузимао радње у циљу остваривања процесних услова за одлучивање, будући да је одмах по пријему тужбе исту послао на одговор туженом органу уз захтев за доставу списа, по ком тужени орган није поступио. Управни суд је поновио налог 17.06.2025. године, а тужени орган је по овом налогу поступио поступио тек 27.03.2026. године достављањем одговора на тужбу, али без списа предмета. Како су суду достављени непотпуни списи, суд је поново наложио туженом допуну списа, по ком захтеву није поступљено. Наиме, подношењем тужбе суду управни спор је само покренут, а да би могао да се води уз учешће обе супротстављене стране, морају бити испуњени одређени услови, међу којима је и прибављање списа од стране туженог органа. У пракси Европског суда за људска права изражен је став да само она одлагања за која се држава може сматрати одговорном могу оправдати налаз да је прекорачен разумни рок (пресуда Napijalo против Хрватске од 13.11.2003. године, став 61, број представке 66485).

Врховни суд је ценио наводе жалбе, па је нашао да су без утицаја на дугачије одлучивање, будући да је утврђено да је поступање Управног суда у управном спору било усмерено на стварање процесних услова за одлучивање Имајући у виду да је тужба поднета 20.12.2024. године, а приговор ради убрзавања поступка 16.03.2026. године, трајање поступка у периоду нешто дужем од годину дана не може се сматрати дугим трајањем поступка који би довео до повреде права на суђење у разумном року. Осим тога, Управни суд имао у виду и обавезу решавања предмета по редоследу њиховог пријема у суд у смислу члана 177. став 1. Судског пословника („Службени гласник РС“, бр. 110/09...18/22).

Из наведених разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучио као у ставу првом диспозитива.

Врховни суд је у ставу другом диспозитива одбио захтев предлагача за накнаду трошкова поступка на основу члана 30. став 2. ЗВП сходном применом члана 153. став 1. ЗПП, јер предлагач није успела у поступку заштите права на суђење у разумном року.

Председник Врховног суда

Мирољуб Томић с.р.

Поука о правном леку:

Против овог решења није дозвољена жалба

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић