U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje M.M., čiji je punomoćnik M.G., advokat iz Sombora, protiv tuženog Društva za proizvodnju usluge i prodaju na veliko tekstilnog materijala i proizvoda F. DOO iz S., koga zastupa punomoćnik B.N., advokat iz S., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2375/14 od 15.09.2014. godine, u sednici održanoj 03.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2375/14 od 15.09.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 54/14 od 30.06.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog od 16.03.2012. godine kojim joj se otkazuje ugovor o radu od 13.06.2011. godine jer ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na koje je raspoređena i da obaveže tuženog da tužilju vrati na rad kao i da joj nadoknadi izgubljenu zaradu i sva druga primanja koja joj pripadaju iz osnova radnog odnosa počev od dana nezakonitog prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2375/14 od 15.09.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 13.06.2011. godine na neodređeno vreme sa periodom probnog rada od šest meseci i raspoređena na radno mesto šivača na poslovima u modelu za šivenje gaća i u preparaciji na poslovima lepljenja promo nalepnica. Zbog nezadovoljavajućeg rada krajem novembra i početkom decembra 2011. godine tužilja je usmeno upozorena na propuste u radu i po nalogu rukovodioca proizvodnje odgovarajuća komisija je počev od 01.12.2011. godine počela da prati njene rezultate. Prema izveštaju za period 01.12.2011. do 20.01.2012. godine ocenjeno je da je rad tužilji ispod standardnog kvaliteta i efikasnosti u radu. Nakon ovog izveštaja predloženo je da se tužilja rasporedi u drugu radnu operaciju u cilju postizanja bolje efikasnosti rada i pismeno upozorena o nedostatku u radu kako bi podigla nivo rada i ostvarenje potrebnog radnog učinka. Tužilji je pokušana dostava upozorenja 21.01.2012. godine ali je ona odbila da ga primi, nakon čega je ovo upozorenje uz odgovarajuću službenu belešku stavljeno na oglasnu tablu. Komisija tuženog je i u daljem toku postupka nastavila da prati rad tužilje i nakon raspoređivanja u drugu radnu operaciju. Rad tužilje je i za period 20.01.2012. do 16.03.2012. godine ocenjen ispod standardnog učinka (24% do 64%) i predloženo da se nakon odgovarajućeg pismenog upozorenja tužilji otkaže ugovor o radu. Tužilja je ponovo odbila da primi pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, i nakon što je upoznata sa sadržajem istog i odgovarajuće službene beleške o pokušaju uručenja isto je stavljeno na oglasnu tablu tuženog. Tužilja se 23.03.2012. godine pismeno izjasnila na navode iz upozorenja. Tuženi je 23.04.2012. godine otkazao ugovor o radu zbog neostvarivanja predviđenih rezultata rada.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je rešenje tuženog zakonito i da nema uslova za njegov poništaj.

Prema članu 179. tačka 1. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada odnosno nema potrebno znanje i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Pre primene ovog otkaznog razloga, prema preporuci broj 166 Konvencije MOR-a 158 neophodno je da poslodavac zaposlenog pismeno upozori o tome da ne ostvaruje potrebne rezultate rada, da mu dâ instrukcije i ostavi određeni rok za poboljšanje rezultata rada.

U konkretnom slučaju, tuženi je pošto je utvrdio da rezultati rada tužilje nisu zadovoljavajući, na to je upozorio tužilju, a zatim je premestio na drugo radno mesto. Rad tužilje je pratila odgovarajuća komisija tuženog koja je i na prethodnom radnom mestu i na novom radnom mestu konstatovala da tužilja ne ostvaruje potrebna znanja i sposobnosti odnosno da su rezultati ispod očekivanog standarda. Pošto je ispoštovana procedura otkaza, tužilji je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga na otkaz, o čemu se ona i izjasnila, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje za poništaj ovako donetog rešenja.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.