Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljene AA ističe da je tokom postupka koji se vodio protiv okrivljene, ekonomsko finansijsko veštačenje obavljeno pogledu u velikog broja predmeta u kojima je postupala kako okrivljena AA, tako i okrivljena BB, pa kako je sud, odlučujući o troškovima krivičnog postupka, utvrdio obavezu okrivljene AA da plati troškove krivičnog postupka koji su nastali veštačenjem i u predmetima u kojima nije postupala u postupku overe i za koje nije oglašena krivom, to su prema stavu branioca pravilnom primenom odredbi članova 262. stav 1., 264. stav 1. i 265. stav 1. ZKP, troškovi veštačenja za okrivljenu AA morali biti izdvojeni od troškova veštačenja obavljenih u odnosu na predmete u kojima je postupala okrivljena BB i obaveza plaćanja troškova veštačenja okrivljene AA trebala je biti utvrđena samo u pogledu onih predmeta u kojima je ona postupala u postupku overe, što je ukupno 606 predmeta, a ne 8.957 OV predmeta Osnovnog suda u Kraljevu, koji su bili predmet veštačenja.

Vrhovni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljene AA pred Višim sudom u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije vođen krivični postupak zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, u kom postupku je okrivljena AA presudom K Po4 68/23 od 18.03.2024. godine, oglašena krivom zbog predmetnog krivičnog dela i obavezana da plati troškove krivičnog postupka o čijoj će visini sud doneti posebno rešenje. Tokom postupka, kako to navodi branilac okrivljene u podnetom zahtevu, ekonomsko finansijsko veštačenje obavljeno je u velikom broju predmeta u kojima su svaka za sebe, postupale kako okrivljena AA, tako i okrivljena BB, prema kojoj je optužba odbijena usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Odlučujući o visini troškova krivičnog postupka okrivljene AA, Viši sud u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, doneo je pobijana rešenja, kojim je ista obavezana da u korist budžetskih sredstava suda, plati ukupan iznos od 540.946,00 dinara, na ime naknade i nagrade za obavljeno ekonomsko finansijsko veštačanje, koji stav je zauzeo i drugostepeni sud, nalazeći da se troškovi veštačenja predmeta overe u kojima je postupala okrivljena AA, nisu mogli izdvojiti iz ukupnih troškova veštačenja.

Shodno tome, a kako je, iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 68/23 od 13.11.2024. godine, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome je na strani 2. stav tri i četiri, obrazloženja rešenja Kv Po4 99/24 od 29.11.2024. godine izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Naime drugostepeni sud je u razlozima naveo da je pravilno prvostepenim rešenjem okrivljena obavezana da plati ukupne troškove krivičnog postupka na ime naknade i nagrade za obavljeno veštačenje, obzirom da se iz ukupnih troškova ekonomsko finansijskog veštačenja, ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka koji su nastali veštačenjem u predmetima u kojima je postupala isključivo okrivljena AA, pri čemu je pravnosnažnom presudom oglašena krivom i osuđena zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, dok je prema okrivljenoj BB zbog istog krivičnog dela optužba odbijena.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković