Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12098/2024
12.06.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koje zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Petrić, advokat iz ..., radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1561/23 od 25.01.2024. godine, u sednici održanoj dana 12.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1561/23 od 25.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 338/21 od 11.05.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 112.513,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.03.2021. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 40.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1561/23 od 25.01.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda u pobijenom usvajajućem i obavezujućem delu tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 112.513,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.03.2021. godine do isplate, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 91.600,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca s predlogom da se revizija odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da zato nema razloga da se ispituju uslovi iz člana 404. citiranog zakona, ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je po zanimanju vojno lice i u periodu od 01.04.2016. godine do avgusta 2017. godine je živeo sa porodicom suprugom i dvoje dece u stanu u ... po osnovu ugovora o zakupu nepokretnosti od 06.04.2016. godine. Ugovorena cena zakupa iznosila je 130 evra mesečno ili 14.000,00 dinara. Rešenjem VP 1414 Novi Sad UP-1 broj 347-2 od 27.10.2005. godine tuženom je priznato pravo na naknadu dela troškova stanovanja u mesečnom iznosu od 11.986,00 dinara u kom iznosu je primao navedenu naknadu. Tuženi je dobio premeštaj u avgustu 2017. godine kada se sa porodicom preselio u ... . VP 1414 Novi Sad je rešavajući po zahtevu tuženog, donela rešenje od 17.08.2017. godine kojim je određeno da zaključno sa 31.03.2016. godine tuženom prestaje pravo na naknadu dela troškova za zakup stana priznato rešenjem od 27.10.2015. godine u mesečnom iznosu od 650 bodova i navedeno rešenje je stavljeno van snage jer ne postoje uslovi za njegovu dalju primenu; stavom 2. tog rešenja je usvojen zahtev tuženog i priznato mu je pravo na naknadu dela troškova za zakup stana u mesečnom iznosu od 650 bodova počev od 13.01.2017. godine, pa sve dok za to postoje uslovi predviđeni Pravilnikom. Navedeno rešenje je uručeno tuženom 25.08.2017. godine, protiv kog tuženi nije uložio žalbu. Računovodstveni centar Sektora za finansije i kontroling Ministarstva odbrane je Vojnoj pošti Novi Sad uputio interni zahtev 19.09.2017. godine za pokretanje postupka za povraćaj nepravilno isplaćenih sredstava. U istom se navodi da je saglasno rešenju od 17.08.2017. godine, nakon preračuna ustanovljeno da je tuženom više isplaćen iznos predmetne naknade u ukupnoj visini od 112.513,75 dinara za vremenski period od 01.04.2016. godine do 13.01.2017. godine. Vojna pošta 1405 Novi Sad je 12.10.2017. godine uputila tuženom zahtev za povraćaj nepravilno isplaćenog ličnog primanja i uz zahtev je dostavila primerak ugovora o poravnanju koji zahtev je tuženi primio 14.12.2017. godine , ali nije pristao da ga zaključi. Tužbu u ovoj parnici tužilac je podneo 17.03.2021.godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 210. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu vrati više isplaćen iznos predmetne naknade u visini od 112.513,75 dinara, nalazeći da je donošenjem rešenja od 17.08.2017. godine (na koje rešenje tuženi nije ulagao žalbu), otpao osnov po kome je tuženi primio navedeni iznos od tužioca. Ocenjujući prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane tuženog, prvostepeni sud je stanovišta da tužiočevo potraživanje nije zastarelo jer se u konkretnom slučaju primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina propisan odredbom člana 371. ZOO.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da je pogrešno primenjeno materijalno pravo o zastarelosti potraživanja. Po stanovištu tog suda na rok zastarelosti u konkretnom slučaju primenjuje se odredba člana 196. Zakona o radu, prema kojoj potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Vrhovni sud smatra da je stanovište drugostepenog suda zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 196. Zakona o radu (ZOR) („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ...95/18), propisano je da novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Članom 92. Zakona o Vojsci Srbije propisano je da oficiru i podoficiru koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme pripadaju: naknada troškova zbog odvojenog života od porodice, naknada dela troškova za zakup stana, naknada dela troškova u vezi sa rešavanjem stambenog pitanja, naknada troškova prilikom prijema u službu u Vojsci Srbije, naknada selidbe i drugih troškova kojima je izložen u vezi sa vršenjem službe, nemogućnošću izbora mesta službovanja i premeštajima. Oficiru i podoficiru u radnom odnosu na neodređeno vreme pripada naknada dela troškova za zakup stana. U vezi sa sprovođenjem Zakona o Vojsci donet je Pravilnik o nankadi putnih i drugih troškova koji između ostalog propisuje uslove pod kojima oficiru i podoficiru pripada naknada dela troškova za zakup stana a koje uslove je utvrđeno da tuženi ispunjava. Članom 51. stav 3. istog Pravilnika predviđeno je da se naknada dela troškova za zakup stana isplaćuje na način predviđen za isplatu plate profesionalnog pripadnika Vojske Srbije a što je regulisano Pravilnikom o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Dakle, naknada dela troškova za zakup stana primenom člana 92. stav 4. Zakona o Vojsci Srbije i člana 18. Pravilnika o naknadi putnih i drugih troškova predstavlja primanja koje ostvaruju profesionalna vojna lica iz čega se zaključuje da je u pitanju naknada koja proizlazi iz radnog odnosa tuženog u Vojsci Srbije, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 196. ZOR. U ovom slučaju se radi o pravnom odnosu zasnovanom iz radnog odnosa iz razloga što je naknadu dela troškova za zakup stana saglasno članu 92. Zakona o Vojsci Srbije i člana 18. i 51. stav 3. Pravilnika o naknadi putnih i drugih troškova mogao da ostvari samo zaposleni koji je u radnom odnosu u Vojsci Srbije. Zakon o obligacionim odnosima uređuje obligacione odnose koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica (član 1. ZOO) a u konkretnom slučaju se radi o potraživanju nastalom iz radnog odnosa, pa se na osnovanost i ostvarivanje tog prava primenjuju propisi koji regulišu radne odnose kao lex specialis. Naime, potraživanje tužioca za naknadu dela troškova za zakup stana koji su dati tuženom nije potraživanje iz građansko-pravnog odnosa za isplatu duga koje zastareva protekom opšteg roka zastarelosti propisanog članom 371. ZOO, već potraživanje iz radnog odnosa na koje se primenjuje rok zastarelosti iz člana 196. ZOR kojim je regulisana zastarelost novčanih potraživanja iz radnog odnosa. Rešenje tuženog od 17.08.2017. godine (u kojem su utvrđeni troškovi) uručeno je tuženom 25.08.2017. Rev 12098/2024 4 godine. Računovodstveni centar Sektora za finansije i kontroling Ministarstva odbrane je Vojnoj pošti Novi Sad uputilo interni zahtev 19.09.2017. godine za pokretanje postupka za povraćaj nepravilno isplaćenih sredstava. Radi se o potraživanju iznosa od 112.513,85 dinara za vremenski period od 01.04.2016. godine do 13.01.2017. godine. Tužilac je 12.10.2017. godine pozvao tuženog za povraćaj navedenih novčanih sredstava van spora i tuženi je taj zahtev primio 14.12.2017. godine, ali nije izvršio svoju obavezu u roku od 15 dana, pa je navedeno potraživanje dospelo 29.12.2017. godine. Sledom navedenog, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je navedeno potraživanje zastarelo s obzirom na to da je predviđeni rok iz člana 196. Zakona o radu od tri godine protekao jer je tužilac mogao da podnese tužbu najkasnije do 29.12.2020. godine, a on je to učinio tek 17.03.2021. godine.

Pravilno je odlučeno o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković