Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 12098/2024
12.06.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца Републике Србије, Министарства одбране, које заступа Војно правобранилаштво, Београд, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Драган Петрић, адвокат из ..., ради неоснованог обогаћења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1561/23 од 25.01.2024. године, у седници одржаној дана 12.06.2024. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1561/23 од 25.01.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сремској Митровици П 338/21 од 11.05.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 112.513,75 динара са законском затезном каматом почев од 17.03.2021. године до исплате, као и трошкове парничног поступка у износу од 40.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова парничног поступка.

Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1561/23 од 25.01.2024. године, ставом првим изреке, усвојена је жалба туженог и преиначена првостепена пресуда у побијеном усвајајућем и обавезујућем делу тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се обавеже тужени да му исплати износ од 112.513,75 динара са законском затезном каматом од 17.03.2021. године до исплате, као и захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 91.600,52 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП и 404. ЗПП.

Тужени је поднео одговор на ревизију тужиоца с предлогом да се ревизија одбаци као недозвољена или одбије као неоснована.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ 72/11 ... 10/23) Врховни суд је нашао да је ревизија тужиоца дозвољена на основу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП и да зато нема разлога да се испитују услови из члана 404. цитираног закона, али да није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је по занимању војно лице и у периоду од 01.04.2016. године до августа 2017. године је живео са породицом супругом и двоје деце у стану у ... по основу уговора о закупу непокретности од 06.04.2016. године. Уговорена цена закупа износила је 130 евра месечно или 14.000,00 динара. Решењем ВП 1414 Нови Сад УП-1 број 347-2 од 27.10.2005. године туженом је признато право на накнаду дела трошкова становања у месечном износу од 11.986,00 динара у ком износу је примао наведену накнаду. Тужени је добио премештај у августу 2017. године када се са породицом преселио у ... . ВП 1414 Нови Сад је решавајући по захтеву туженог, донела решење од 17.08.2017. године којим је одређено да закључно са 31.03.2016. године туженом престаје право на накнаду дела трошкова за закуп стана признато решењем од 27.10.2015. године у месечном износу од 650 бодова и наведено решење је стављено ван снаге јер не постоје услови за његову даљу примену; ставом 2. тог решења је усвојен захтев туженог и признато му је право на накнаду дела трошкова за закуп стана у месечном износу од 650 бодова почев од 13.01.2017. године, па све док за то постоје услови предвиђени Правилником. Наведено решење је уручено туженом 25.08.2017. године, против ког тужени није уложио жалбу. Рачуноводствени центар Сектора за финансије и контролинг Министарства одбране је Војној пошти Нови Сад упутио интерни захтев 19.09.2017. године за покретање поступка за повраћај неправилно исплаћених средстава. У истом се наводи да је сагласно решењу од 17.08.2017. године, након прерачуна установљено да је туженом више исплаћен износ предметне накнаде у укупној висини од 112.513,75 динара за временски период од 01.04.2016. године до 13.01.2017. године. Војна пошта 1405 Нови Сад је 12.10.2017. године упутила туженом захтев за повраћај неправилно исплаћеног личног примања и уз захтев је доставила примерак уговора о поравнању који захтев је тужени примио 14.12.2017. године , али није пристао да га закључи. Тужбу у овој парници тужилац је поднео 17.03.2021.године.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је применом члана 210. Закона о облигационим односима (ЗОО) усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао туженог да му врати више исплаћен износ предметне накнаде у висини од 112.513,75 динара, налазећи да је доношењем решења од 17.08.2017. године (на које решење тужени није улагао жалбу), отпао основ по коме је тужени примио наведени износ од тужиоца. Оцењујући приговор застарелости потраживања истакнут од стране туженог, првостепени суд је становишта да тужиочево потраживање није застарело јер се у конкретном случају примењује општи рок застарелости од десет година прописан одредбом члана 371. ЗОО.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев, налазећи да је погрешно примењено материјално право о застарелости потраживања. По становишту тог суда на рок застарелости у конкретном случају примењује се одредба члана 196. Закона о раду, према којој потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе.

Врховни суд сматра да је становиште другостепеног суда засновано на правилној примени материјалног права.

Одредбом члана 196. Закона о раду (ЗОР) („Службени гласник РС“, бр. 24/05 ...95/18), прописано је да новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе.

Чланом 92. Закона о Војсци Србије прописано је да официру и подофициру који су у радном односу на неодређено време припадају: накнада трошкова због одвојеног живота од породице, накнада дела трошкова за закуп стана, накнада дела трошкова у вези са решавањем стамбеног питања, накнада трошкова приликом пријема у службу у Војсци Србије, накнада селидбе и других трошкова којима је изложен у вези са вршењем службе, немогућношћу избора места службовања и премештајима. Официру и подофициру у радном односу на неодређено време припада накнада дела трошкова за закуп стана. У вези са спровођењем Закона о Војсци донет је Правилник о нанкади путних и других трошкова који између осталог прописује услове под којима официру и подофициру припада накнада дела трошкова за закуп стана а које услове је утврђено да тужени испуњава. Чланом 51. став 3. истог Правилника предвиђено је да се накнада дела трошкова за закуп стана исплаћује на начин предвиђен за исплату плате професионалног припадника Војске Србије а што је регулисано Правилником о платама професионалних припадника Војске Србије. Дакле, накнада дела трошкова за закуп стана применом члана 92. став 4. Закона о Војсци Србије и члана 18. Правилника о накнади путних и других трошкова представља примања које остварују професионална војна лица из чега се закључује да је у питању накнада која произлази из радног односа туженог у Војсци Србије, како то правилно закључује и другостепени суд.

По оцени Врховног суда, правилно је становиште другостепеног суда да су у конкретном случају испуњени услови за примену одредбе члана 196. ЗОР. У овом случају се ради о правном односу заснованом из радног односа из разлога што је накнаду дела трошкова за закуп стана сагласно члану 92. Закона о Војсци Србије и члана 18. и 51. став 3. Правилника о накнади путних и других трошкова могао да оствари само запослени који је у радном односу у Војсци Србије. Закон о облигационим односима уређује облигационе односе који настају из уговора, проузроковања штете, стицања без основа, пословодства без налога, једностране изјаве воље и других законом утврђених чињеница (члан 1. ЗОО) а у конкретном случају се ради о потраживању насталом из радног односа, па се на основаност и остваривање тог права примењују прописи који регулишу радне односе као lex specialis. Наиме, потраживање тужиоца за накнаду дела трошкова за закуп стана који су дати туженом није потраживање из грађанско-правног односа за исплату дуга које застарева протеком општег рока застарелости прописаног чланом 371. ЗОО, већ потраживање из радног односа на које се примењује рок застарелости из члана 196. ЗОР којим је регулисана застарелост новчаних потраживања из радног односа. Решење туженог од 17.08.2017. године (у којем су утврђени трошкови) уручено је туженом 25.08.2017. Рев 12098/2024 4 године. Рачуноводствени центар Сектора за финансије и контролинг Министарства одбране је Војној пошти Нови Сад упутило интерни захтев 19.09.2017. године за покретање поступка за повраћај неправилно исплаћених средстава. Ради се о потраживању износа од 112.513,85 динара за временски период од 01.04.2016. године до 13.01.2017. године. Тужилац је 12.10.2017. године позвао туженог за повраћај наведених новчаних средстава ван спора и тужени је тај захтев примио 14.12.2017. године, али није извршио своју обавезу у року од 15 дана, па је наведено потраживање доспело 29.12.2017. године. Следом наведеног, правилан је закључак другостепеног суда да је наведено потраживање застарело с обзиром на то да је предвиђени рок из члана 196. Закона о раду од три године протекао јер је тужилац могао да поднесе тужбу најкасније до 29.12.2020. године, а он је то учинио тек 17.03.2021. године.

Правилно је одлучено о накнади трошкова поступка на основу члана 165. став 2. у вези чланова 153. став 1. и 154. став 2. ЗПП.

Из изложених разлога, применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић