Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po osnovu tri ugovora o delu stupila na rad kod tuženog počev od ...2012. do ...2014. godine radi obavljanja poslova ... na graničnom prelazu ... i ... Nakon toga, po osnovnu više sukcesivno zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova počev od ...2014. godine obavljala je iste poslove neprekidno do 31.12.2020. godine koji su bili sistematizovani aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog. Sve vreme tužilja je obavljala istu vrstu poslova kao i drugi ... saradnici koji su zaposleni na neodređeno vreme kod tuženog i u istom obimu.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je sa pozivom na odredbu čl. 31, 32, 197. i 199. Zakona o radu ocenio da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od ...2012. do 31.12.2020. godine po osnovu sukcesivno zaključivanih ugovora o radu i ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Posao je obavljala u kontinuitetu i sve vreme je obavljala iste poslove. Shodno tome stekli su se uslovi da joj radni odnos na određeno preraste na radni odnos na neodređeno vreme počev od ...2012. godine pa je usvojio tužbeni zahtev izuzev u delu zahteva koji se odnosi na raspoređivanje tužilje na poslove stručne spreme koji odgovaraju poslovima ... saradnika za ... u kojem delu je tužbu u tom delu zahteva odbacio.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključuje da je prvostepeni sud izgubio iz vida da u ovom slučaju mora da se primeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 108/13). Članom 27e stav 34. naznačenog zakona propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine. Kasnijim izmenama te odredbe ova zabrana je produžavana do isteka svake sledeće kalendarske godine. Samo izuzetno od ove zabrane radni odnos sa novim licima mogao se zasnovati uz saglasnost tela Vlade na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva (član 27e stav 35). Odredbe Zakona o budžetskom sistemu su odredbe posebnog zakona u odnosu na odredbe Zakona o radu i predstavljaju lex specialis shodno odredbi člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Prvostepeni sud prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu tužilje nije imao u vidu naznačenu odredbu koje imaju prednost u primeni u odnosu na član 37. Zakona o radu, pa je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Naime, stoji činjenica da je odredbom člana 37. Zakona o radu, propisano u kojim slučajevima rad na određeno vreme može prerasti u rad na neodređeno vreme. Rad tužilje po ugovorima o delu koji su trajali do 31.12.2013. godine ne može se tretirati kao rad iz radnog odnosa jer nisu zaključeni ugovori o radu u smislu odredbi Zakona o radu. Dana 01.01.2014. godine tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova (kasnije je sledilo više takvih ugovora). Do dana 01.03.2014. godine kada su stupile na snagu izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, nisu bili ispunjeni uslovi predviđeni članom 197. Zakona o radu da bi se moglo smatrati da je radni odnos tužilje prerastao u radni odnos na neodređeno vreme. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 108/13) propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa drugim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine (član 27e stav 34), a kasnijim izmenama te odredba zabrana je produžavana do isteka svake sledeće kalendarske godine. Izuzetno od ove zabrane radni odnos sa novim licima mogao se zasnivati uz saglasnost Vlade na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva (član 27e stav 35). Odredbom člana 105. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da ako su odredbe drugih zakona odnosno propisa u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odredbe tog zakona. Stoga je drugostepeni sud pravilno postupio kada je primenio naznačene odredbe i preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Neprihvatljivo je stanovište izneto u reviziji da se ovakvim tumačenjem Zakona o budžetskom sistemu narušava odredba člana 60. Ustava Republike Srbije, a ovo iz razloga što odredbe Ustava regulišu načela i predstavljaju opšte norme čija se primena dalje razrađuje posebnim zakonskim propisima. Određenim zakonskim propisima mogu biti suspendovane određene odredbe drugih zakonskih propisa, a koji pripadaju zakonima istog ranga u pogledu važnosti, što je i ovde slučaj jer Zakon o budžetskom sistemu u paraleli sa Zakonom o radu predstavlja zakon opšteg karaktera, ali s obzirom da Zakon o budžetskom sistemu sadrži posebnu normu kao lex specialis, to je ista morala biti primenjena pod uslovima kojima je propisano.

Shodno napred iznetom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković