Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je dana 16.03.2021. godine sa tuženom zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme radi obavljanja poslova senior relationship manager (ME) sa opisom poslova utvrđenim u činjeničnom stanju prvostepene presude. Ugovorom o radu određeno je da tužilja stupa na rad 01.04.2021. godine dok je odredbom člana 4. ugovoren probni rad koji traje najduže 6 meseci, te je predviđeno da ukoliko zaposleni za vreme probnog rada ne pokaže potrebne stručne i radne sposobnosti radni odnos prestaje istekom probnog rada. Neposredni rukovodilac tužilje je bio BB, direktor komercijalnog sektora u ..., koji je tužilji prezentovao rad u banci, očekivane probleme i izazove, te je određeno da će tužilja raditi sa novim klijentima. Tužilja nije imala postavljene radne ciljeve, s obzirom da su se ciljevi za predmetnu godinu utvrđivali na početku kalendarske godine, ali je rukovodilac BB usmeno predočio da su očekivanja banke da na toj poziciji ostvarivanje plasmana od 3.000.000 evra do kraja godine za kredite, depozite i garancije, odnosno ukupno 9.000.000 evra, kao i pronalaženje novih klijenata. Nakon mesec i po dana od početka rada tužilja nije imala nove klijente, niti je ostvarivala predviđene plasmane za depozit i garancije, te je rukovodilac BB u junu 2021. godine rekao da njen rad ne ide u dobrom smeru i da nije na seniorskom nivou. Zaključno sa septembrom 2021. godine tužilja je imala tri klijenta za kredit, dok u septembru postala na odobrenje za još dva klijenta, jer joj je rukovodilac BB predočio da posotoji mogućnost da joj prestane radni odnos. Služba ljudskih resursa je od BB tražila da iznese mišljenje da li je tužilja ispunila zahtev njenog radnog mesta, pa je on sačinio pisni izveštaj u kome je dao zaključak da tužilja nije zadovoljila zahteve radnog mesta senior menadžera. Dana 21.09.2021. godine tuženi je doneo rešenje ../2021 na osnovu kojeg je tužilji prestao radni odnos istekom roka na koji je ugovoren probni rad, iz razloga što za vreme probnog rada zaposlena nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za rad na poslovima na koje je raspoređena. Utvrđeno je da joj prestaje radni odnos zaključno sa 30.09.2021. godine. U obrazloženju navedenog rešenja, koje je sačinjeno na osnovu izveštaja neposrednog rukovodioca dati su jasni razlozi iz kojih proizlazi da tužilja nije zadovoljila potrebe poslodavca i pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za obavljanje poslova za koje je zaključila ugovor o radu, a koje obrzaloženje je detaljno navedeno na stranama 5 i 6 prvostepene presude.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 36. Zakona o radu odbili tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu i obaveže tužena da je vrati na rad.

Odredbom člana 36. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 113/17) propisano je da ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu (stav 1.), da probni rad može da traje najduže 6 meseci (stav 2.), da pre isteka vremena koji je ugovoren probni rad poslodavac i zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 5 radnih dana, a da je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu (stav 3.), da zaposlenom koji vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (stav 4.).

U konkretnom slučaju pravilno su nasuprot navodima revizije nižestepeni sudovi zaključili da je tužilja sa tuženim zaključila ugovor o radu sa probnim radom od 6 meseci i da joj je radni odnos prestao, jer j ocena njene radne sposobnosti u toku probnog rada, izvršena od strane njenog neposrednog rukovodioca, takva da ne zadovoljava zahteve svog radnog mesta i pri tome je dao detaljno i argumentovano obrazloženje. Rešenje o otkazu je potpisano od strane ovlašćenih lica za potpisivanje radno-pravne dokumentacije zaposlenih.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja Vrhovni sud je zaključio da su nižestepeni sudovi doneli pravilnu i zakonitu odluku.

Iz svega izneog odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414.stav 1. ZPP.

Vrhovni sud je odluku o zahtevu tužilje i tužene za naknadu troškova po reviziji, sadržanu u stavu drugom izreke, doneo primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 2. i 154. stav 1. ZPP imajući u vidu da tužilja nije uspela sa revizijom, a zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju nije usvojen jer nije bio nužan trošak za vođenje ove parnice.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković