Врховни суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. Закона парничном поступку - ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23 – други закон) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона парничном поступку на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је дана 16.03.2021. године са туженом закључила уговор о раду на неодређено време ради обављања послова senior relationship mаnager (ME) са описом послова утврђеним у чињеничном стању првостепене пресуде. Уговором о раду одређено је да тужиља ступа на рад 01.04.2021. године док је одредбом члана 4. уговорен пробни рад који траје најдуже 6 месеци, те је предвиђено да уколико запослени за време пробног рада не покаже потребне стручне и радне способности радни однос престаје истеком пробног рада. Непосредни руководилац тужиље је био ББ, директор комерцијалног сектора у ..., који је тужиљи презентовао рад у банци, очекиване проблеме и изазове, те је одређено да ће тужиља радити са новим клијентима. Тужиља није имала постављене радне циљеве, с обзиром да су се циљеви за предметну годину утврђивали на почетку календарске године, али је руководилац ББ усмено предочио да су очекивања банке да на тој позицији остваривање пласмана од 3.000.000 евра до краја године за кредите, депозите и гаранције, односно укупно 9.000.000 евра, као и проналажење нових клијената. Након месец и по дана од почетка рада тужиља није имала нове клијенте, нити је остваривала предвиђене пласмане за депозит и гаранције, те је руководилац ББ у јуну 2021. године рекао да њен рад не иде у добром смеру и да није на сениорском нивоу. Закључно са септембром 2021. године тужиља је имала три клијента за кредит, док у септембру постала на одобрење за још два клијента, јер јој је руководилац ББ предочио да посотоји могућност да јој престане радни однос. Служба људских ресурса је од ББ тражила да изнесе мишљење да ли је тужиља испунила захтев њеног радног места, па је он сачинио писни извештај у коме је дао закључак да тужиља није задовољила захтеве радног места сениор менаџера. Дана 21.09.2021. године тужени је донео решење ../2021 на основу којег је тужиљи престао радни однос истеком рока на који је уговорен пробни рад, из разлога што за време пробног рада запослена није показала одговарајуће радне и стручне способности за рад на пословима на које је распоређена. Утврђено је да јој престаје радни однос закључно са 30.09.2021. године. У образложењу наведеног решења, које је сачињено на основу извештаја непосредног руководиоца дати су јасни разлози из којих произлази да тужиља није задовољила потребе послодавца и показала одговарајуће радне и стручне способности за обављање послова за које је закључила уговор о раду, а које обрзаложење је детаљно наведено на странама 5 и 6 првостепене пресуде.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом одредбе члана 36. Закона о раду одбили тужбени захтев тужиље којим је тражила да се поништи решење о отказу уговора о раду и обавеже тужена да је врати на рад.

Одредбом члана 36. Закона о раду („Службени гласник Републике Србије“ број 24/05 ... 113/17) прописано је да уговором о раду може да се уговори пробни рад за обављање једног или више повезаних, односно сродних послова утврђених уговором о раду (став 1.), да пробни рад може да траје најдуже 6 месеци (став 2.), да пре истека времена који је уговорен пробни рад послодавац и запослени може да откаже уговор о раду са отказним роком који не може бити краћи од 5 радних дана, а да је послодавац дужан да образложи отказ уговора о раду (став 3.), да запосленом који време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне способности престаје радни однос даном истека рока одређеног уговором о раду (став 4.).

У конкретном случају правилно су насупрот наводима ревизије нижестепени судови закључили да је тужиља са туженим закључила уговор о раду са пробним радом од 6 месеци и да јој је радни однос престао, јер ј оцена њене радне способности у току пробног рада, извршена од стране њеног непосредног руководиоца, таква да не задовољава захтеве свог радног места и при томе је дао детаљно и аргументовано образложење. Решење о отказу је потписано од стране овлашћених лица за потписивање радно-правне документације запослених.

Из овако утврђеног чињеничног стања Врховни суд је закључио да су нижестепени судови донели правилну и закониту одлуку.

Из свега изнеог одлучено је као у изреци на основу одредбе члана 414.став 1. ЗПП.

Врховни суд је одлуку о захтеву тужиље и тужене за накнаду трошкова по ревизији, садржану у ставу другом изреке, донео применом члана 165. став 2. у вези чланова 153. став 2. и 154. став 1. ЗПП имајући у виду да тужиља није успела са ревизијом, а захтев туженог за накнаду трошкова за састав одговора на ревизију није усвојен јер није био нужан трошак за вођење ове парнице.

Председник већа-судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић