Ispitujući pobijanu odluku u granicama određenim odredbom člana 408 Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud nalazi da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena apsolutno bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, Građevinska radna organizacija „Hercegovina“ Mostar OOUR „Sarajevo“, kao prodavac i SOUR „Crvena zastava“ Kragujevac RO „Fabrika automobila Zastava“ kao kupac zaključili su ugovor o kupoprodaji nepokretnosti 11.05.1979. godine - poslovnog prostora u objektu „Kubus“ C u ulici Vojvode Putnika u Sarajevu, u svemu prema tehničkoj dokumentaciji, površine oko 1728 m2, za cenu od 29.000.000,00 dinara.

Dalje je utvrđeno: da je rešenjem Osnovnog suda udruženog rada u Sarajevu broj U/1 1896/91 od 13.02.1992. godine, na registarskom ulošku 1-1188, upisana promena kod društva pod nazivom Društvo sa ograničenom odgovornošću u društvenoj svojini za promet, održavanje vozila, lovačkog i sportskog oružja „Zastava promet Sarajevo“ sa sedištem u Sarajevu, ul. Vojvode Putnika 14a i da je u prilogu 1, pod ostali upisi, konstatovano da je DOO „Zastava promet Sarajevo“ nastalo promenom statusa društvenog preduzeća „Zastava promet Sarajevo“ registrovanog kod OSUR pod brojem 01/105/90, te da su osnivači tog subjekta Zastava DD Kragujevac sa visinom uloga od 51 % društvenog kapitala i „Zastava promet Sarajevo“ DOO sa visinom uloga 49 % društvenog kapitala; da je rešenjem Višeg suda u Sarajevu od 02.07.1993. godine na istom registarskom ulošku 1-1188 upisana promena poslovnog imena Društvenog preduzeća pod nazivom Društveno preduzeće za promet i održavanje vozila, lovačkog i sportskog oružja „Promet“ DOO sa PO, ulica Vojvode Putnika 14a, s tim da je u prilogu 1, pod ostali upisi, konstatovano da je do upisane promene društvo bilo registrovano rešenjem od 13.02.1992. godine, Osnovnog suda udruženog rada u Sarajevu, pod nazivom Društvo sa ograničenom odgovornošću u društvenoj svojini za promet i održavanje vozila, lovačkog i sportskog oružja „Zastava promet – Sarajevo“; da je rešenjem od 16.09.1993. godine na istom registarskom ulošku upisano pravo obavljanja spoljnotrgovinskog poslovanja kod Društvenog preduzeća za promet i održavanje vozila, lovačkog i sportskog oružja „Promet“ DOO sa PO Sarajevo, dok je rešenjem od 31.01.1997. godine izvršeno usaglašavanje sa Zakonom o preduzećima, te da je novi naziv i oblik - „Promet“ Preduzeće za promet i održavanje vozila, lovačkog i sportskog oružja, društvo jednog lica, Sarajevo.

Rešenjem Opštine Novo Sarajevo, Službe za geodetske i imovinsko – pravne poslove, Katastar nekretnina od 03.10.2000. godine utvrđuje se prestanak prava korišćenja radi podizanja poslovnog objekta u korist GP „Hercegovina“ na gradskom građevinskom zemljištu državne svojine, označenog kao k.č. broj 2623 površine 494 m2, upisane u zku broj 1058 KO LIII Mahala, da se utvrđuje u korist preduzeća DJL Sarajevo trajno pravo korišćenja na gradsko građevinskom zemljištu državne svojine, označenom kao k.č. broj 3351/5 nastale od k.č.broj 3351/5 upisane u p.l.broj 2058 površine 494 m2 KO Novo Sarajevo novog premera, kojem zemljištu po starom premeru odgovara k.č.broj 2623 upisana u zkul. broj 1058 površine 494 m2 KO L III Mahala, uz svrhu uknjižbe izgrađenog poslovnog objekta pod šifrom Kubus. Dalje, rešenjem Federalne uprave za geodetske imovinsko-pravne poslove od 12.09.2019. godine poništeno je rešenje službe za imovinsko pravne poslove Opštine Novo Sarajevo od 14.06.2019. godine pa se oglašava ništavim rešenje Službe za geodetsko pravne poslove od 03.10.2000. godine, te da se poništavaju sve pravne posledice.

Na predlog BB iz ..., kao izvršnog poverioca, doneto je rešenje o izvršenju Ii 1171/16 od 18.05.2016. godine protiv izvršnog dužnika AD Grupa „Zastava vozila“ iz Kragujevca, radi namirenja dospelog novčanog potraživanja izvršnog poverioca od 170.425,00 dinara, sa zateznom kamatom. Drugotužena - javni izvršitelj je dana 01.03.2017. godine sačinila Zapisnik o popisu, proceni i prodaji kojim je izvršena zaplena ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora od 11.05.1979. godine između Zavoda Crvena zastava kao kupca i GRO Hercegovina Mostar OOUR Sarajevo – Sarajevo kao prodavca, a čiji predmet je kupoprodaja poslovnog prostora u objektu „Kubus“ C u ulici Vojvode Putnika u Sarajevu, površine 1728 m2. Dana 02.03.2017. godine javni izvršitelj zaključkom je utvrdila vrednost prava na navedenoj nepokretnosti i istog dana sačinila sporazum sa kupcem, ovde prvotuženim, o kupoprodaji prava na navedenoj nepokretnosti a dana 07.03.2017. godine i zaključak o dodeljivanju prava na nepokretnosti iz ugovora od 11.05.1979. godine kad je zaključen i ugovor o prodaji prava na nepokretnosti.

Kod takvih činjenica prvostepeni sud nalazi da tužilac nije dokazao tačku vezivanja sa titularem prava svojine i s tim u vezi da je „Promet D.J.L. Sarajevo“ pravni sledbenik DP „Zastava promet Sarajevo“ koja je nastalo preregistracijom RO Sarajevo sa sedištem u Sarajevu, da nema aktivnu legitimaciju da zahteva ništavost niti pravni interes da se utvrdi ništavost predmetnih ugovora jer niti je kupac, niti prodavac, niti lice čija je imovina otuđena. Poziva se na odredbu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Zaključuje i da pravni prethodnik preduzeća Promet D.J.L. Sarajevo nije imao valjan pravni osnov.

Drugostepeni sud prihvata materijalnopravni zaključak prvostepenog suda dodajući da saglasno Aneksu G Sporazuma o pitanju suksecije, koji je predsedništvo BiH ratifikovalo 28.11.2001. godine, ima se smatrati ništavim svaki prenos prava svojine izvršen posle 31.12.1990. godine, ali i da tužilac ne može izvlačiti svojinske pretenzije iz prava preduzeća „Promet D.J.L. Sarajevo“ koje je imalo ništav osnov za prenos prava na nepokretnosti.

Revizijom se osporava navedeni zaključak uz ukazivanje da je nejasno da li je zahtev odbijen zbog nedostatka pravnog interesa, što bi inače vodilo odbačaju tužbe, ili nedostatka aktivne legitimacije, da je presuda zasnovana na zaključku suda da tužilac nije titular prava svojine iako se o pravu svojine može raspravljati samo pred sudom koji je nadležan da o istom raspravlja u smislu člana 56. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, da je pogrešno pozivanje na Aneks G Sporazuma o pitanju sukcesije jer se ne daju razlozi o primeni istog, te da je zanemarena činjenica da je u trenutku zaključenja ugovora upravo tužilac bio upisani vlasnik nepokretnosti.

Revizija je osnovana.

Iz obrazloženja nižestepenih sudova da tužilac nema aktivnu legitimiaciju zaključuje se da su sudovi stava da se on ne smatra ''zainteresovavnim licem'' u smislu odredbe čl. 109 Zakona o obligacionim odnosima kojom je u st. 1 propisano da na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Ova odredba materijalnog prava ukazuje ko su aktivno i pasivno legitimisane strane. Kako se ništavim ugovorima vređaju javni interesi to je krug lica koja mogu podneti ovakvu tužbu znatno širi. Koliko je krug opravdano zainteresovanih za utvrđenje ništavosti zavisi od okolnosti svakog slučaju ali se ona ne mora zasnivati isključivo na nespornom pravu, konkretno pravu svojine, tako da i lice koje sebe smatra vlasnikom takav interes svakako ima.

U tim smislu aktivna legitimacija tužioca nije pravilno cenjena. Prvostepeni sud obrazlaže, a drugostepeni sud prihvata, da „tužilac nije dokazao tačku vezivanja sa ''titularom prava svojine“, da Promet D.J.L. Sarajevo nije dokazao da je pravni sledbenik DP „Zastava promet Sarajevo“ koje je nastalo preregistracijom RO Sarajevo, sa sedištem u Sarajevu. Međutim, iz Historijskog izvoda je utvrdio da je na registarskom ulošku 1- 1188 Osnovnog suda udruženog rada u Sarajevu, upisom od 13.02.1992. godine registrovana promena društva pod nazivom Društvo sa ograničenom odgovornošću u društvenoj svojini za promet, održavanje vozila, lovačkog i sportskog oružja „Zastava promet Sarajevo“ koje je nastalo promenom statusa Društvenog preduzeće „Zastava promet Sarajevo“, da je rešenjem Višeg suda u Sarajevu od 02.07.1993. godine na istom registarskom ulošku 1-1188 upisano preduzeće pod nazivom Društveno preduzeće za promet i održavanja vozila, lovačkog i sportskog oružja „Promet“ DOO sa PO i to od pravnog lica koje je poslovalo pod nazivom Društvo sa ograničenom odgovornošću u društvenoj svojini za promet i održavanje vozila, lovačkog i sportskog oružja „Zastava promet Sarajevo“ Vojvode Putnika 14a, te da je, opet na istom registarskom ulošku, rešenjem od 31.01.1997. godine usled usklađivanja upisano društvo „Promet“ Preduzeće za promet i održavanje vozila lovačkog i sportskog oružja – društvo jednog lica Sarajevo na šta može da ukazuje i skraćenica D.J.L. Na registarskom ulošku istog broja upisuju se podaci o promeni kod jednog istog pravnog subjekta te je jasan sled između Društvenog preduzeće „Zastava promet Sarajevo“ i „Promet“ Preduzeće za promet i održavanje vozila lovačkog i sportskog oružja – društvo jednog lica Sarajevo. Sporno jeste ko je sledbenik kupca a ta činjenica može biti bitna za utvrđenje prava svojine. Međutim, kao što je navedeno, ovlašćeno da zahteva utvrđenje ništavosti može imati i pretendent na to pravo. Pogrešan je i zaključak nižestepenih sudova da je bez uticaja činjenica da je po rešenju Službe za geodetske i imovinske poslove i katastar nekretnina od 03.10.2000. godine pravo raspolaganja na objektu imao Promet DJL Sarajevo iz razloga što, kako se obrazlaže, to rešenje je poništeno 12.09.2019. godine po žalbi prvotuženog. Navedeni podaci ukazuju da je pravo na nepokretnosti sporno, da je tužilac sebe smatrao vlasnikom što ga čini legitimisanim pa i u situciji da je svojim pravom dalje raspolagao jer ga na to ovlašćuju pravila o zaštiti od evikcije.

Napred navedeno ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalog prava i činjenično stanje ostalo nepotpuno razjašnjeno, pa je primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.

Vrhovni sud nalazi potrebnim da ukaže i sledeće. Zakon o izvršenju i obezbeđenju uređuje postupak prinudnog namirenja potraživanja izvršnih poverilaca zasnovanih na izvršnim i verodostojnim ispravama. Restriktivnost pravnih sredstava kojima se osporavaju odluke javnih izvršitelja, u smislu odredbi navedenog propisa, podrazumeva da je sproveden postupak po njegovim odredbama u kojima su takva sredstva mogla biti uložena. Ne obuhvata i situaciju privida istog.

U ponovnom postupku, imajući u vidu napred izneto, ceniće se ponovo aktivna legitimacija tužioca i odlučiti o tužbenom zahtevu.

Kako je ukinuta odluka u pogledu glavne stvari to je ukinuta i u pogledu troškova kako bi se o istim odlučilo konačnom odlukom.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković