Испитујући побијану одлуку у границама одређеним одредбом члана 408 Закона о парничном поступку, Врховни суд налази да је ревизија основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена апсолутно битна повреда из одредбе члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, Грађевинска радна организација „Херцеговина“ Мостар ООУР „Сарајево“, као продавац и СОУР „Црвена застава“ Крагујевац РО „Фабрика аутомобила Застава“ као купац закључили су уговор о купопродаји непокретности 11.05.1979. године - пословног простора у објекту „Кубус“ Ц у улици Војводе Путника у Сарајеву, у свему према техничкој документацији, површине око 1728 м2, за цену од 29.000.000,00 динара.

Даље је утврђено: да је решењем Основног суда удруженог рада у Сарајеву број У/1 1896/91 од 13.02.1992. године, на регистарском улошку 1-1188, уписана промена код друштва под називом Друштво са ограниченом одговорношћу у друштвеној својини за промет, одржавање возила, ловачког и спортског оружја „Застава промет Сарајево“ са седиштем у Сарајеву, ул. Војводе Путника 14а и да је у прилогу 1, под остали уписи, констатовано да је ДОО „Застава промет Сарајево“ настало променом статуса друштвеног предузећа „Застава промет Сарајево“ регистрованог код ОСУР под бројем 01/105/90, те да су оснивачи тог субјекта Застава ДД Крагујевац са висином улога од 51 % друштвеног капитала и „Застава промет Сарајево“ ДОО са висином улога 49 % друштвеног капитала; да је решењем Вишег суда у Сарајеву од 02.07.1993. године на истом регистарском улошку 1-1188 уписана промена пословног имена Друштвеног предузећа под називом Друштвено предузеће за промет и одржавање возила, ловачког и спортског оружја „Промет“ ДОО са ПО, улица Војводе Путника 14а, с тим да је у прилогу 1, под остали уписи, констатовано да је до уписане промене друштво било регистровано решењем од 13.02.1992. године, Основног суда удруженог рада у Сарајеву, под називом Друштво са ограниченом одговорношћу у друштвеној својини за промет и одржавање возила, ловачког и спортског оружја „Застава промет – Сарајево“; да је решењем од 16.09.1993. године на истом регистарском улошку уписано право обављања спољнотрговинског пословања код Друштвеног предузећа за промет и одржавање возила, ловачког и спортског оружја „Промет“ ДОО са ПО Сарајево, док је решењем од 31.01.1997. године извршено усаглашавање са Законом о предузећима, те да је нови назив и облик - „Промет“ Предузеће за промет и одржавање возила, ловачког и спортског оружја, друштво једног лица, Сарајево.

Решењем Општине Ново Сарајево, Службе за геодетске и имовинско – правне послове, Катастар некретнина од 03.10.2000. године утврђује се престанак права коришћења ради подизања пословног објекта у корист ГП „Херцеговина“ на градском грађевинском земљишту државне својине, означеног као к.ч. број 2623 површине 494 м2, уписане у зку број 1058 КО LIII Махала, да се утврђује у корист предузећа ДЈЛ Сарајево трајно право коришћења на градско грађевинском земљишту државне својине, означеном као к.ч. број 3351/5 настале од к.ч.број 3351/5 уписане у п.л.број 2058 површине 494 м2 КО Ново Сарајево новог премера, којем земљишту по старом премеру одговара к.ч.број 2623 уписана у зкул. број 1058 површине 494 м2 КО Л III Махала, уз сврху укњижбе изграђеног пословног објекта под шифром Кубус. Даље, решењем Федералне управе за геодетске имовинско-правне послове од 12.09.2019. године поништено је решење службе за имовинско правне послове Општине Ново Сарајево од 14.06.2019. године па се оглашава ништавим решење Службе за геодетско правне послове од 03.10.2000. године, те да се поништавају све правне последице.

На предлог ББ из ..., као извршног повериоца, донето је решење о извршењу Ии 1171/16 од 18.05.2016. године против извршног дужника АД Група „Застава возила“ из Крагујевца, ради намирења доспелог новчаног потраживања извршног повериоца од 170.425,00 динара, са затезном каматом. Друготужена - јавни извршитељ је дана 01.03.2017. године сачинила Записник о попису, процени и продаји којим је извршена заплена уговора о купопродаји пословног простора од 11.05.1979. године између Завода Црвена застава као купца и ГРО Херцеговина Мостар ООУР Сарајево – Сарајево као продавца, а чији предмет је купопродаја пословног простора у објекту „Кубус“ Ц у улици Војводе Путника у Сарајеву, површине 1728 м2. Дана 02.03.2017. године јавни извршитељ закључком је утврдила вредност права на наведеној непокретности и истог дана сачинила споразум са купцем, овде првотуженим, о купопродаји права на наведеној непокретности а дана 07.03.2017. године и закључак о додељивању права на непокретности из уговора од 11.05.1979. године кад је закључен и уговор о продаји права на непокретности.

Код таквих чињеница првостепени суд налази да тужилац није доказао тачку везивања са титуларем права својине и с тим у вези да је „Промет Д.Ј.Л. Сарајево“ правни следбеник ДП „Застава промет Сарајево“ која је настало пререгистрацијом РО Сарајево са седиштем у Сарајеву, да нема активну легитимацију да захтева ништавост нити правни интерес да се утврди ништавост предметних уговора јер нити је купац, нити продавац, нити лице чија је имовина отуђена. Позива се на одредбу члана 109. Закона о облигационим односима. Закључује и да правни претходник предузећа Промет Д.Ј.Л. Сарајево није имао ваљан правни основ.

Другостепени суд прихвата материјалноправни закључак првостепеног суда додајући да сагласно Анексу Г Споразума о питању суксеције, који је председништво БиХ ратификовало 28.11.2001. године, има се сматрати ништавим сваки пренос права својине извршен после 31.12.1990. године, али и да тужилац не може извлачити својинске претензије из права предузећа „Промет Д.Ј.Л. Сарајево“ које је имало ништав основ за пренос права на непокретности.

Ревизијом се оспорава наведени закључак уз указивање да је нејасно да ли је захтев одбијен због недостатка правног интереса, што би иначе водило одбачају тужбе, или недостатка активне легитимације, да је пресуда заснована на закључку суда да тужилац није титулар права својине иако се о праву својине може расправљати само пред судом који је надлежан да о истом расправља у смислу члана 56. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, да је погрешно позивање на Анекс Г Споразума о питању сукцесије јер се не дају разлози о примени истог, те да је занемарена чињеница да је у тренутку закључења уговора управо тужилац био уписани власник непокретности.

Ревизија је основана.

Из образложења нижестепених судова да тужилац нема активну легитимиацију закључује се да су судови става да се он не сматра ''заинтересовавним лицем'' у смислу одредбе чл. 109 Закона о облигационим односима којом је у ст. 1 прописано да на ништавост суд пази по службеној дужности и на њу се може позвати свако заинтересовано лице. Ова одредба материјалног права указује ко су активно и пасивно легитимисане стране. Како се ништавим уговорима вређају јавни интереси то је круг лица која могу поднети овакву тужбу знатно шири. Колико је круг оправдано заинтересованих за утврђење ништавости зависи од околности сваког случају али се она не мора заснивати искључиво на неспорном праву, конкретно праву својине, тако да и лице које себе сматра власником такав интерес свакако има.

У тим смислу активна легитимација тужиоца није правилно цењена. Првостепени суд образлаже, а другостепени суд прихвата, да „тужилац није доказао тачку везивања са ''титуларом права својине“, да Промет Д.Ј.Л. Сарајево није доказао да је правни следбеник ДП „Застава промет Сарајево“ које је настало пререгистрацијом РО Сарајево, са седиштем у Сарајеву. Међутим, из Хисторијског извода је утврдио да је на регистарском улошку 1- 1188 Основног суда удруженог рада у Сарајеву, уписом од 13.02.1992. године регистрована промена друштва под називом Друштво са ограниченом одговорношћу у друштвеној својини за промет, одржавање возила, ловачког и спортског оружја „Застава промет Сарајево“ које је настало променом статуса Друштвеног предузеће „Застава промет Сарајево“, да је решењем Вишег суда у Сарајеву од 02.07.1993. године на истом регистарском улошку 1-1188 уписано предузеће под називом Друштвено предузеће за промет и одржавања возила, ловачког и спортског оружја „Промет“ ДОО са ПО и то од правног лица које је пословало под називом Друштво са ограниченом одговорношћу у друштвеној својини за промет и одржавање возила, ловачког и спортског оружја „Застава промет Сарајево“ Војводе Путника 14а, те да је, опет на истом регистарском улошку, решењем од 31.01.1997. године услед усклађивања уписано друштво „Промет“ Предузеће за промет и одржавање возила ловачког и спортског оружја – друштво једног лица Сарајево на шта може да указује и скраћеница Д.Ј.Л. На регистарском улошку истог броја уписују се подаци о промени код једног истог правног субјекта те је јасан след између Друштвеног предузеће „Застава промет Сарајево“ и „Промет“ Предузеће за промет и одржавање возила ловачког и спортског оружја – друштво једног лица Сарајево. Спорно јесте ко је следбеник купца а та чињеница може бити битна за утврђење права својине. Међутим, као што је наведено, овлашћено да захтева утврђење ништавости може имати и претендент на то право. Погрешан је и закључак нижестепених судова да је без утицаја чињеница да је по решењу Службе за геодетске и имовинске послове и катастар некретнина од 03.10.2000. године право располагања на објекту имао Промет ДЈЛ Сарајево из разлога што, како се образлаже, то решење је поништено 12.09.2019. године по жалби првотуженог. Наведени подаци указују да је право на непокретности спорно, да је тужилац себе сматрао власником што га чини легитимисаним па и у ситуцији да је својим правом даље располагао јер га на то овлашћују правила о заштити од евикције.

Напред наведено указује да је због погрешне примене материјалог права и чињенично стање остало непотпуно разјашњено, па је применом одредбе члана 416. став 2. Закона о парничном поступку одлучено као у изреци.

Врховни суд налази потребним да укаже и следеће. Закон о извршењу и обезбеђењу уређује поступак принудног намирења потраживања извршних поверилаца заснованих на извршним и веродостојним исправама. Рестриктивност правних средстава којима се оспоравају одлуке јавних извршитеља, у смислу одредби наведеног прописа, подразумева да је спроведен поступак по његовим одредбама у којима су таква средства могла бити уложена. Не обухвата и ситуацију привида истог.

У поновном поступку, имајући у виду напред изнето, цениће се поново активна легитимација тужиоца и одлучити о тужбеном захтеву.

Како је укинута одлука у погледу главне ствари то је укинута и у погледу трошкова како би се о истим одлучило коначном одлуком.

Председник већа – судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић