Prema razlozima nižestepenih sudova, tužiocu je u predugovornoj fazi uručena ponuda za zaključenje ugovora i koja odgovara sadržini sporne ugovorne odredbe, pa je tužilac bio informisan o vrsti i visini naknada koje padaju na njegov teret i visini efektivne kamatne stope. Stoga je neosnovan zahtev za utvrđenje ništavosti sporne ugovorne odredbe.

Imajući u vidu razloge i činjenice na kojima je zasnovana drugostepena odluka, po stanovištu Vrhovnog suda nije potrebno novo tumačenje prava o pravnom pitanju o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita i drugih troškova banke. Nesporno je pravo banke da naplati trošak kredita, a da bi odredba o naplati troška obrade kredita i drugih troškova bila punovažna, neophodno je da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o tom trošku i da je taj trošak bio iskazan u obračunu efektivne kamatne stope. Pod tim se podrazumeva da je korisnik kredita bio upoznat sa postojanjem obaveze da plati trošak obrade kredita, kao i sa visinom naknade. U situaciji kada je trošak obrade kredita bio iskazan kroz efektivnu kamatnu stopu i sadržan u ponudi banke, na koju je korisnik kredita pristao, taj trošak je od korisnika kredita naplaćen na zakonom dozvoljen način. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u predmetima sa istim pravnim osnovom ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, pošto pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu. Pobijana drugostepena presuda u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita od 22.05.2018. godine, kao i sa dopunom tog stava od 16.09.2021. godine.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Članom 487. stavom 1. ZPP propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednosti od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba tužioca u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković