Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu vrstu spora, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je osnov utvrđenje prava svojine na spornoj nepokretnosti kp. br. .. KO Kragujevac 3, gradsko građevinsko zemljište, ukupne površine 635 m2, po osnovu održaja, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev neosnovan, kod utvrđenog da tužilac nije savesni držalac predmetne parcele u površini od 635m2, jer od pravnog prethodnika tuženih nije kupio spornu parcelu u površini od 635m2, već je ugovorom o kuporodaji od 01.02.1977. godine od pravnog prethodnika tuženih kupio spornu parcelu u površini od 5 ari, te da državina tužioca u delu koji mu nije prodat navedenim kupoprodajnim ugovorom nije savesna, jer je tužilac znao da je sporni deo parcele u navedenom ugovoru označen kao prilaz parceli, a 2007. godine je podigao ogradu zauzimajući i deo puta koji je prodavac parcele ostavio za prolaz, čemu se prodavac pracele, pravni prethodnik tuženih, protivio. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, a pitanje savesnosti i zakonitosti državine, u smislu odredbi članova 28. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, je činjeničnopravno pitanje koje se ceni u svakom konkretnom postupku, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Tužilac navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na pravnosnažne odluke iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjenično pravnoj stvari.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.02.2021. godine, a označena vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković