Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Pravno pitanje čije razmatranje tužilac i umešač predlažu po osnovu odredbe člana 404. ZPP, jeste da li mane prvobitnog ugovora o kupoprodaji, koji je oglašen ništavim, deluju i na prenov tog ugovora, odnosno na vansudsko poravnanje koje je proizašlo iz ništavog ugovora, te da li pravni posao proistekao iz ništavog ugovora može da predstavlja samostalan pravni posao. Drugo pravno pitanje jeste da li se devizna isplata u gotovom, na ruke zakonskog zastupnika privrednog društva, može smatrati isplatom kupoprodajne cene.

Drugostepeni sud je u pobijanoj odluci zauzeo stanovište da vansudsko poravnanje, zaključeno između parničnih stranaka nakon ugovora o kupoprodaji čija je ništavost utvrđena odlukom drugostepenog suda, nije ništavo jer predstavlja samostalni pravni posao. Drugostepeni sud nalazi da iako je naslovljeno kao vansudsko poravnanje, navedeni pravni posao po svojoj sadržini predstavlja ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i sadrži sve bitne elemente kupoprodaje. Na takav zaključak drugostepenog suda nije od uticaja činjenica da je kao kupoprodajna cena naveden iznos koji je tuženi isplatio po ništavom ugovoru o kupoprodaji. Parnične strane su, po nalaženju drugostepenog suda, naknadnim zaključenjem vansudskog poravnanja (za koje drugostepeni sud smatra da je zapravo ugovor o kupoprodaji) uredile svoje odnose, tako da za iznos primljen po ništavom ugovoru, tužilac tuženom prenosi pravo svojine na nepokretnosti koja je predmet vansudskog poravnanja. Odluka drugostepenog suda u tom delu zasnovana je na utvrđenoj činjenici da je punomoćje za potpisivanje vansudskog poravnanja bilo potpisano od strane ovlašćenog lica tužioca i da je tuženi isplatio kupoprodajnu cenu (507.000 DEM), u gotovini u prostorijama tužioca, licima koja su bila ovlašćena da prime navedeni iznos.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda u pobijanom delu i predmet tražene pravne zaštitte, Vrhovni sud nalazi da nije potrebno razmatranje pravnih pitanja na koja je ukazano izjavljenim revizijima tužioca i umešača, po snovu odredbe čl. 404 ZPP. Nije sporno da ništav ugovor ne može da se novira i za to nije potrebno novo tumačenje prava. Drugostepeni sud je utvrdio da predmetno vansudsko poravnanje ne predstavlja prenov ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, čija je ništavost utvrđena odlukom drugostepenog suda, već je u pitanju novi ugovor, odnosno sporazum o otklanjanju posledica ništavosti prethodno zaključenog ugovora. Nije protivno prinudnim propisima sporazumeti se o posledicama ništavosti i na taj način ih otkloniti. Revizijskim navodima umešača osporava se utvrđeno činjenično stanje, između ostalih utvrđena činjenica da je tuženi isplatio tužiocu kupoprodajnu cenu za nepokretnost koja je bila predmet zaključenog vansudskog poravnanja. Pravilnost utvrđenja te činjenice ne može se ispitivati u postupku po posebnoj reviziji, koja se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Pravna lica u skladu sa ranije važećim Zakonom o platnom prometu i važećem Zakonu o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, dužna su da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na tom računu i vrše plaćanja preko tog računa, odnosno na deviznom računu kod banke, ukoliko su u pitanju devize. Propust pravnog lica da postupi u skladu sa navedenom obavezom plaćanja i naplaćivanja preko računa, u kontekstu isplate kupoprodajne cene, ne podrazumeva da se takva isplata kupoprodajne cene neće smatrati izvršenom. Ocena dokaza koja je u ovom postupku dovela do utvrđenja činjenice da je tuženi isplatio kupoprodajnu cenu ne može biti predmet ispitivanja u postupku po posebnoj reviziji.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da nije potrebno razmatranje navedenih pravnih pitanja. Navodima revidenata ne ukazuje se na neujednačenost sudske prakse o ovim pravnim pitanjima, koja bi iziskivala njeno ujednačavanje. Odluke na koje tužilac i umešač ukazuju u izjavljenim revizijama nisu zasnovane na istom činjenično-pravnom osnovu, pa ne postoji neujednačenost sudske prakse kao razlog za dozvoljenost odlučivanja o izjavljenim revizijama.

Nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP, da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca i umešača, u delu kojim je potvrđeno rešenje sadržano u izreci prvostepene presude, o odbacivanju tužbe u delu zahteva da se utvrdi da je ništava priznanica od 21.07.1999. godine na iznos od 507.000,00 DEM izdata od strane Prve beogradske stambene zadruge „Šumadija“. Osim što se navodima revidenata ne ističu konkretni razlozi za odlučivanje o reviziji u odnosu na ovaj deo odluke kao o izuzetno dozvoljenoj, rešenje o odbacivanju tužbe ne može biti predmet pobijanja posebnom revizijom jer je to rešenje kojim se okončava postupak zbog izostanka procesnih uslova za meritorno odlučivanje o istaknutom tužbenom zahtevu, a razlozi povrede odredaba parničnog postupka nisu relevantni za izuzetnu dozvoljenost revizije. Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da su revizije tužioca i umešača nedozvoljene u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 420. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 08.09.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela presude na dan podnošenja tužbe iznosila je 3.420.000,00 dinara, odnosno 28.580,57 evra.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne dostiže zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje, i da rešenje o odbacivanju tužbe ne spada u rešenja iz odredbe člana 420. stav 1-5. ZPP, te protiv tog rešenja nije dozvoljena revizija, sledi da su izjavljene revizije nedozvoljena prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Saglasno iznetom, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. i 420. stav 6. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković