Тужени је поднео одговор на ревизију.

Правно питање чије разматрање тужилац и умешач предлажу по основу одредбе члана 404. ЗПП, јесте да ли мане првобитног уговора о купопродаји, који је оглашен ништавим, делују и на пренов тог уговора, односно на вансудско поравнање које је произашло из ништавог уговора, те да ли правни посао проистекао из ништавог уговора може да представља самосталан правни посао. Друго правно питање јесте да ли се девизна исплата у готовом, на руке законског заступника привредног друштва, може сматрати исплатом купопродајне цене.

Другостепени суд је у побијаној одлуци заузео становиште да вансудско поравнање, закључено између парничних странака након уговора о купопродаји чија је ништавост утврђена одлуком другостепеног суда, није ништаво јер представља самостални правни посао. Другостепени суд налази да иако је насловљено као вансудско поравнање, наведени правни посао по својој садржини представља уговор о купопродаји непокретности и садржи све битне елементе купопродаје. На такав закључак другостепеног суда није од утицаја чињеница да је као купопродајна цена наведен износ који је тужени исплатио по ништавом уговору о купопродаји. Парничне стране су, по налажењу другостепеног суда, накнадним закључењем вансудског поравнања (за које другостепени суд сматра да је заправо уговор о купопродаји) уредиле своје односе, тако да за износ примљен по ништавом уговору, тужилац туженом преноси право својине на непокретности која је предмет вансудског поравнања. Одлука другостепеног суда у том делу заснована је на утврђеној чињеници да је пуномоћје за потписивање вансудског поравнања било потписано од стране овлашћеног лица тужиоца и да је тужени исплатио купопродајну цену (507.000 ДЕМ), у готовини у просторијама тужиоца, лицима која су била овлашћена да приме наведени износ.

Имајући у виду разлоге на којима је заснована одлука другостепеног суда у побијаном делу и предмет тражене правне заштитте, Врховни суд налази да није потребно разматрање правних питања на која је указано изјављеним ревизијима тужиоца и умешача, по снову одредбе чл. 404 ЗПП. Није спорно да ништав уговор не може да се новира и за то није потребно ново тумачење права. Другостепени суд је утврдио да предметно вансудско поравнање не представља пренов уговора о купопродаји непокретности, чија је ништавост утврђена одлуком другостепеног суда, већ је у питању нови уговор, односно споразум о отклањању последица ништавости претходно закљученог уговора. Није противно принудним прописима споразумети се о последицама ништавости и на тај начин их отклонити. Ревизијским наводима умешача оспорава се утврђено чињенично стање, између осталих утврђена чињеница да је тужени исплатио тужиоцу купопродајну цену за непокретност која је била предмет закљученог вансудског поравнања. Правилност утврђења те чињенице не може се испитивати у поступку по посебној ревизији, која се не може изјавити због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Правна лица у складу са раније важећим Законом о платном промету и важећем Закону о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност, дужна су да за плаћање у динарима отворе текући рачун у банци, да воде средства на том рачуну и врше плаћања преко тог рачуна, односно на девизном рачуну код банке, уколико су у питању девизе. Пропуст правног лица да поступи у складу са наведеном обавезом плаћања и наплаћивања преко рачуна, у контексту исплате купопродајне цене, не подразумева да се таква исплата купопродајне цене неће сматрати извршеном. Оцена доказа која је у овом поступку довела до утврђења чињенице да је тужени исплатио купопродајну цену не може бити предмет испитивања у поступку по посебној ревизији.

Имајући наведено у виду, Врховни суд налази да није потребно разматрање наведених правних питања. Наводима ревидената не указује се на неуједначеност судске праксе о овим правним питањима, која би изискивала њено уједначавање. Одлуке на које тужилац и умешач указују у изјављеним ревизијама нису засноване на истом чињенично-правном основу, па не постоји неуједначеност судске праксе као разлог за дозвољеност одлучивања о изјављеним ревизијама.

Нису испуњени услови предвиђени одредбом члана 404. став 1. ЗПП, да се дозволи одлучивање о ревизији тужиоца и умешача, у делу којим је потврђено решење садржано у изреци првостепене пресуде, о одбацивању тужбе у делу захтева да се утврди да је ништава признаница од 21.07.1999. године на износ од 507.000,00 ДЕМ издата од стране Прве београдске стамбене задруге „Шумадија“. Осим што се наводима ревидената не истичу конкретни разлози за одлучивање о ревизији у односу на овај део одлуке као о изузетно дозвољеној, решење о одбацивању тужбе не може бити предмет побијања посебном ревизијом јер је то решење којим се окончава поступак због изостанка процесних услова за мериторно одлучивање о истакнутом тужбеном захтеву, а разлози повреде одредаба парничног поступка нису релевантни за изузетну дозвољеност ревизије. Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављених ревизија у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је утврдио да су ревизије тужиоца и умешача недозвољене у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. и члана 420. ЗПП.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници поднета је 08.09.2017. године. Вредност предмета спора побијаног дела пресуде на дан подношења тужбе износила је 3.420.000,00 динара, односно 28.580,57 евра.

Имајући у виду да вредност предмета спора побијеног дела пресуде не достиже захтевани ревизијски цензус за одлучивање, и да решење о одбацивању тужбе не спада у решења из одредбе члана 420. став 1-5. ЗПП, те против тог решења није дозвољена ревизија, следи да су изјављене ревизије недозвољена према одредби члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

Сагласно изнетом, одлучено је као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. и 420. став 6. ЗПП.

Председник већа - судија

Татјана Миљуш, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић