Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 260/2025
15.05.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Marine Milanović, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca SR „Preduzetnik AA“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Vladimir Škundrić, advokat iz ..., protiv tuženog „Triglav osiguranje“ a.d. Beograd, koga zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4432/23 od 30.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 15.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4432/23 od 30.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4432/23 od 30.01.2025. godine preinačena je presuda Privrednog suda u Zrenjaninu P 132/2022 od 15.06.2023. godine tako što je obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 9.000,00 dinara na ime advokatskih troškova za sastav odštetnog zahteva, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2023. godine. Odbijene su žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Privrednog suda u Zrenjaninu u stavovima drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke (u delu odluke o glavnoj stvari i o troškovima postupka). Tuženi je obavezan da tužiocu plati 8.803,00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u delu odluke o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse.

Pobijanom drugostepenom odlukom odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, kojom je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Takva odluka o troškovima postupka doneta je primenom odredbe člana 153. stav 2. ZPP, imajući u vidu da je tužilac delimično uspeo u sporu. Revident ističe da u ovoj vrsti sporova, za naknadu nematerijalne štete, sud prilikom odlučivanja o troškovima postupka nije vezan visinom postavljenog tužbenog zahteva prilikom procene postignutog uspeha stranaka u sporu, te da čim stranka uspe makar i delimično sa tužbenim zahtevom ima pravo na naknadu celokupnog iznosa parničnih troškova, što nalaže načelo pravičnosti.

Prilikom odlučivanja o troškovima postupka ne primenjuje se načelo pravičnosti.Zakon ne predviđa izuzetak kod odlučivanja o troškovima postupka u sporovima za naknadu nematerijalne štete, pa se i u tom slučaju primenjuje odredba člana 153. ZPP i troškovi dosuđuju srazmerno postignutom uspehu u sporu. Odluka o troškovima postupka ne može biti predmet ujednačavanja sudske prakse. O troškovima postupka odlučuje se u svakom postupku prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, pri čemu se utvrđuje koji su troškovi bili nužni za vođenje te konkretne parnice, uzimajući u obzir sve relevantne odredbe Zakona o parničnom postupku koje regulišu naknadu parničnih troškova. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenjem prava.