Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 260/2025
15.05.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Матковић Стефановић, председника већа, Татјане Ђурица, Марине Милановић, Татјане Миљуш и Иване Рађеновић, чланова већа, у правној ствари тужиоца СР „Предузетник АА“ из ..., кога заступа пуномоћник Владимир Шкундрић, адвокат из ..., против туженог „Триглав осигурање“ а.д. Београд, кога заступа пуномоћник Немања Алексић, адвокат из ..., ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 4432/23 од 30.01.2025. године, у седници већа одржаној дана 15.05.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 4432/23 од 30.01.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног апелационог суда Пж 4432/23 од 30.01.2025. године преиначена је пресуда Привредног суда у Зрењанину П 132/2022 од 15.06.2023. године тако што је обавезан тужени да тужиоцу плати износ од 9.000,00 динара на име адвокатских трошкова за састав одштетног захтева, са законском затезном каматом од 15.06.2023. године. Одбијене су жалбе тужиоца и туженог и потврђена пресуда Привредног суда у Зрењанину у ставовима другом, трећем, четвртом и шестом изреке (у делу одлуке о главној ствари и о трошковима поступка). Тужени је обавезан да тужиоцу плати 8.803,00 динара на име трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, у делу одлуке о трошковима поступка, тужилац је благовремено изјавио ревизију по основу одредбе члана 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права, ради разматрања правног питања од општег интереса и у интересу равноправности грађана, у циљу уједначавања судске праксе.

Побијаном другостепеном одлуком одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у делу одлуке о трошковима поступка, којом је одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Таква одлука о трошковима поступка донета је применом одредбе члана 153. став 2. ЗПП, имајући у виду да је тужилац делимично успео у спору. Ревидент истиче да у овој врсти спорова, за накнаду нематеријалне штете, суд приликом одлучивања о трошковима поступка није везан висином постављеног тужбеног захтева приликом процене постигнутог успеха странака у спору, те да чим странка успе макар и делимично са тужбеним захтевом има право на накнаду целокупног износа парничних трошкова, што налаже начело правичности.

Приликом одлучивања о трошковима поступка не примењује се начело правичности.Закон не предвиђа изузетак код одлучивања о трошковима поступка у споровима за накнаду нематеријалне штете, па се и у том случају примењује одредба члана 153. ЗПП и трошкови досуђују сразмерно постигнутом успеху у спору. Одлука о трошковима поступка не може бити предмет уједначавања судске праксе. О трошковима поступка одлучује се у сваком поступку према околностима сваког конкретног случаја, при чему се утврђује који су трошкови били нужни за вођење те конкретне парнице, узимајући у обзир све релевантне одредбе Закона о парничном поступку које регулишу накнаду парничних трошкова. Не постоји ни потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни за новим тумачењем права.