O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 730/22 od 25.05.2022. godine, u stavu I izreke, odbijen je prigovor litispendencije kao neosnovan. U stavu II odbačena je tužba tužilje kojom je tražila da se utvrdi da je tužilja vlasnik nepokretnosti – trosobnog stana broj .., neto površine 74,12 m2, koji se nalazi na četvrtom spratu stambeno-poslovne zgrade u Beogradu, lamela A blok .. ul. ... br. .., na katastarskoj parceli broj .. KO ... i da su to tuženi dužni da priznaju i trpe. U stavu III odbijen je predlog za prekid postupka u ovoj parnici do pravnosnažnog okončanja postupka u parnici P 4348/19. U stavu IV usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je iz stečajne mase drugotuženog Stankom AD u stečaju izlučena nepokretnost, bliže opisana u stavu II i IV izreke. U stavu V odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 7226/22 od 25.01.2024. godine, u stavu I izreke, odbijene su žalbe tužilje i drugotuženog Stankom AD u stečaju i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu u stavovima I, II i III izreke. U stavu II izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se iz stečajne mase drugotuženog Stankom AD u stečaju izluči označena nepokretnost. U stavu III preinačeno je rešenje o troškovima postupka tako što je tužilja obavezana da drugotuženom Stankom Ad u stečaju naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 339.600,00 dinara. U stavu IV odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je nedozvoljena u delu kojim tužilja pobija drugostepeno rešenje, sadržano u stavu I izreke kojim su potvrđena rešenja sadržana u stavu I i III izreke prvostepene presude. U tom delu drugostepena rešenja doneta su po žalbi drugotuženog, te tužilja nije ovlašćena da pobija navedena rešenja, niti se protiv tih rešenja može izjaviti revizija po odredbama člana 420. ZPP.

Ispitujući drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje dozvoljena, ali neosnovana u delu kojim se pobija rešenje o odbacivanju tužbe tužilje za utvrđenje da je tužilja vlasnik stana, a da je revizija dozvoljena i osnovana u odnosu na preinačujući deo drugostepene odluke, kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje za izlučenje stana iz stečajne mase drugotuženog.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema potpuno i pravilno utvrđenom činjeničnom stanju, drugotuženom Stankom A.D., sada u stečaju (u daljem tekstu Stankom a.d.), je rešenjem o izgradnji Sekretarijata za urbanizam i građevinske dozvole od 28.04.2004. godine izdata dozvola za izgradnju objekta u okviru bloka .. u ul. ... broj .. u Beogradu, u kom bloku se nalazi stan čije izlučenje iz stečajne mase zahteva tužilja. Prvotuženi Delta legal DOO, sada u stečaju (u daljem tekstu Delta legal doo) u svojstvu suinvestitora i drugotuženi Stankom a.d. u svojstvu investitora, zaključili su Ugovor o zajedničkoj izgradnji bloka .. . Aneksom Ugovora o zajedničkoj izgradnji od 24.12.2004. godine tuženi su se dogovorili da prvotuženom Delta legal kao suinvestitoru pripadne pravo svojine na stanu broj .. na četvrtom spratu korisne površine 74 m2. Prvotuženi Delta legal doo je dalje raspolagao predmetnim stanom tako što ga je na osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti otuđio privrednom društvu DOO „BEO- NTS“, koje je u celosti isplatilo kupoprodajnu cenu. Imenovano privredno društvo je potom isti stan prodalo ovde tužilji. Tužilja je prodavcu isplatila kupoprodajnu cenu u potpunosti, ušla u posed nepokretnosti i upisala se u Katastar nepokretnosti kao vlasnik nepokretnosti. Pred Privrednim sudom u Beogradu je u toku postupak P 10977/21 po tužbi Stankom a.d. u stečaju protiv tuženih Delta Legal DOO Beograd u stečaju i ovde tužilje AA, radi utvrđenja prava svojine na stanu koji je predmet i ovog spora.

Nižestepeni sudovi su odbacili tužbu tužilje za utvrđenje prava svojine na označenom stanu, nalazeći da tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje prava svojine jer je u Katastru nepokretnosti upisana kao vlasnik nepokretnosti i nalazi se u posedu nepokretnosti. U delu zahteva za izlučenje predmetnog stana iz stečajne mase drugotuženog Stankom a.d., prvostepeni sud je isti usvojio, uz obrazloženje da je među parničnim stranakama bilo nesporno da se predmetna nepokretnost nalazi u stečajnoj masi drugotuženog Stankom a.d. Drugostepeni sud je primenom odredbe člana 394. tačka 4. ZPP preinačio prvostepenu presudu u tom delu i odbio tužbeni zahtev tužilje za izlučenje označenog stana iz stečajne mase drugotuženog Stankom a.d. Takvu odluku drugostepeni sud je zasnovao na utvrđenoj činjenici da se tužilja nalazi u posedu predmetnog stana, izvodeći iz te činjenice materijalnopravni zaključak da se predmetni stan ne nalazi u stečajnoj masi drugotuženog Stankom a.d.

Vrhovni sud nalazi da je pravilna odluka nižestepenih sudova o odbacivanju tužbe za utvrđenje prava svojine tužilje na predmetnoj nepokretnosti. Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 194. ZPP zaključili da tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe sa postavljenim zahtevom za utvrđenje prava svojine, kod nesporne činjenice da je tužilja upisana kao vlasnik predmetnog stana u Katastru nepokretnosti. Pravilno su nižestepeni sudovi cenili značaj činjenice da je tužilja upisala pravo svojine u Katastru nepokretnosti na osnovu ranije važećeg Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS“ br. 25/2013 i 145/2014). Na osnovu kog zakona je tužilja upisana kao vlasnik nepokretnosti nije od uticaja na konstitutivno dejstvo tog upisa, pri čemu su nižestepeni sudovi utvrdili da su u svakom slučaju protekli rokovi u kojima se mogao pokrenuti postupak za izmenu rešenja Republičkog geodetskog zavoda o upisu prava svojine tužilje. Činjenica na koju tužilja ukazuje u reviziji, da drugotuženi Stankom a.d. vodi postupak pred Privrednim sudom u Beogradu radi utvrđenja prava svojine na određenim nepokretnostima, među kojima je i njen stan broj .., nije od uticaja na pravilnost odluke o odbacivanju tužbe. Naime, tužilja će se od tih svojinskih pretenzija drugotuženog braniti u postupku u kome je postavljen takav zahtev drugotuženog Stankom a.d. To je njen pravni put zaštite prava, a ne podnošenje tužbe za utvrđenje prava svojine koje je nesporno upisano u Katastru nepokretnosti.

Na osnovu iznetih razloga doneta je odluka u drugom prvom izreke, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, u vezi odredbe člana 420. stav 1. i 2. ZPP.

Vrhovni sud nalazi da je odluka drugostepenog suda, kojom je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužilje da se iz stečajne mase drugotuženog izluči predmetna nepokretnost, doneta pogrešnom primenom materijalnog prava na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje.

Da bi se udovoljilo zahtevu po izlučnoj tužbi, u skladu sa odredbom člana 50. stav 1. Zakona o stečaju, potrebno je da izlučni poverilac ima određeno stvarno ili lično pravo na stvari i da se ta stvar nalazi u stečajnoj masi stečajnog dužnika. U ovom postupku je utvrđeno da je tužilja upisana u Katastru nepokretnosti kao vlasnik i da se nalazi u posedu predmetnog stana, dakle ima stvarno pravo na predmetnoj nepokretnosti. Stečajnu masu, u skladu sa odredbom člana 101. stav 1. Zakona o stečaju, čini celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka. Ako je izlučno pravo upisano u zemljišnu ili drugu javnu knjigu ili registar, teret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u stečajnu masu, pada na stečajnog dužnika (član 102. stav 1). Drugostepeni sud je odluku o odbijanju zahteva za izlučenje stana zasnovao na činjenici da se tužilja nalazi u posedu stana. Osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je takva odluka doneta pogrešnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 50. stav 1. Zakona o stečaju. Faktička vlast tužilje na stanu ne znači da taj stan nije evidentiran u stečajnoj masi drugotuženog Stankom a.d. Drugotuženi je u odgovoru na tužbu, a i kasnije u toku postupka tvrdio da se predmetni stan nalazi u njegovoj stečajnoj masi. Takođe, utvrđena je i činjenica da je prvotuženi Delta legal doo u stečaju povukao svoj zahtev prema drugotuženom Stankom a.d. u stečaju da se iz stečajne mase ovde drugotuženog izluči predmetni stan. Za utvrđenje činjenice da li se određena stvar nalazi u stečajnoj masi stečajnog dužnika nije presudno ko ima faktičku vlast na toj stvari. Jedno lice može biti u faktičkom posedu stvari, a da se ona vodi kao svojina stečajnog dužnika u njegovim poslovnim knjigama, odnosno stečajnom bilansu. Iz činjenica utvrđenih u ovom postupku i navoda parničnih stranaka proizlazi da stan tužilje jeste evidentiran od strane drugotuženog kao deo njegove stečajne mase. Stoga je osnovan zahtev tužilje da se stan izluči iz stečajne mase drugotuženog na osnovu njenog stvarnog prava, u skladu sa odredbom član 50. stav 1. Zakona o stečaju, te je preinačena drugostepena presuda u stavu II izreke, tako što je odbijena žalba drugotuženog i potvrđena prvostepena presuda u odnosnom usvajajućem delu, u stavu IV izreke, primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

O troškovima postupka odlučeno je prvostepenom presudom u stavu IV, koja je u tom delu potvrđena preinačujućom revizijskom odlukom, s obzirom na uspeh tužilje sa tužbom.

Tužilja ima pravo na naknadu opredeljenih troškova revizijskog postupka za sastav revizije u iznosu od 67.500,00 dinara, u skladu sa važećom Tarifom o naknadama troškova i nagradama za rad advokata. Tužilji nije priznato pravo na naknadu troškova sudskih taksi u revizijskom postupku jer za naknadu tih troškova nije postavila opredeljen zahtev u skladu sa odredbom čl. 163 st. 2 ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik uprvitelja pisarnice

Milanka Ranković