Radi razjašnjenja spornih činjenica na okolnost vrednosti štete izveden je dokaz veštačenjem veštaka saobraćajne struke. Iz usaglašenih nalaza i mišljenja veštaka Milana Vasovića i Dragana Vignjevića utvrđeno da se radi o totalnoj šteti, da ista iznosi 5.044.800,00 dinara, odnosno 42.981 evro, da popravka vozila nije ekonomski opravdana, jer se radi o specifičnom vozilu koje koristi hibrid, dizel.

Iz nalaza veštaka šumarske struke, utvrđeno je da je granu zahvatio proces truljenja usled čega je došlo do lomljenja, pa i do oštećenja vozila, odnosno do nastanka štete. Iz podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Beograd, utvrđeno je da jačina vetra nije mogla izazvati pad grane.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca zaključujući da su tuženi solidarno odgovorni za nastalu štetu na vozilu čiji je vlasnik tužilac, na osnovu odredbe člana 2. stav 2. tačka 12, 3. stav 1. tačka 12, 4, 5, 6, 13. i 14. Zakona o komunalnim delatnostima, na osnovu člana 2, 3, 7. i člana 1. Odluke o osnivanju JKP Čistoća i zelenilo Subotica donete od strane Grada Subotica, kao i na osnovu člana 154, 155, 185. i 186. ZOO.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakav zaključak prvostepenog suda. Drugostepeni sud smatra da tužilac nije dokazao svojstvo oštećenog lica, jer podaci iz službene beleške komunalne policije od 28.12.2021. godine, izjava zakonskog zastupnika tužioca, izvod iz registra privrednih subjekata Republike Nemačke ne dokazuju vlasništvo na automobilu, a time ni aktivnu legitimaciju tužioca za ostvarivanje prava na naknadu štete. Drugostepeni sud obrazlaže da tužilac, suprotno izjavi datoj na ročištu od 22.06.2022. godine, nije dostavio kopiju saobraćajne dozvole sa prevodom, pa iz tih razloga preinačava prvostepenu presudu i odbija tužbeni zahtev.

Vrhovni sud ne prihvata ovakav zaključak drugostepenog suda.

Pravilan je stav drugostepenog suda da aktivnu legitimaciju za naknadu štete usled oštećenja na vozilu ima vlasnik oštećenog vozila. Međutim, prvostepeni sud je utvrdio ovu činjenicu iz zapisnika komunalne policije, isprave koja ima svojstvo javne isprave, kako je ona definisana 238. ZPP ( isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni organ u granicama svojih ovlašćenja, kao isprava koju je u tavkom obliku izdala u vršenju javnih ovlašćenja druga organizacija ili lice). U smislu naveden zakonske odredbe, javna isprava dokazuje istinitost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje. Stavom 3. ovog člana je propisano da je dozvoljeno da se dokazuje da su u javnoj ispravi neistinito utvrđene činjenice ili da je isprava nepravilno sastavljena. To znači da lice koje tvrdi da su u javnoj ispravi činjenice neistinito utvrđene ili određene, ima obavezu da to dokaže. Nije dovoljno da ospori tačnost ili istinitost činjenica iz javne isprave, već je na njemu teret dokazivanja.

Iz javne isprave, isprave koju je sačinila komunalna policija, proizlazi da je oštećeno vozilo Audi nemačkih registarskih oznaka ... registrovano na tužioca i da je to utvrđeno na osnovu dokumenata koje je vozač AA predao punomoćniku Bojanu Uzelcu koji je prisustvovao sačinjavanju zapisnika. Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, ova isprava predstavlja dokaz onoga što je u njoj određeno, a određeno je da je tužilac vlasnik ovog vozila.

Tuženi su ovu činjenicu osporili, ali time teret dokazivanja nije prešao na tužioca. Suprotno tome, tuženi su saglasno članu 238. stav 3. Zakona bili dužni da dokažu da je činjenica o tužiočevom vlasništvu na vozilu, utvrđene javnom ispravom, neistinita. Time tuženima nije stavljen na teret dokazivanje negativne činjenice, već su osporavajući sadržinu javne isprave bili dužni da dostave dokaze na koje drugo lice je vozilo bilo registrovano umesto na tužioca kako je to od strane komunalne policije u službenoj belešci naznačeno.

Sledi da je nepravilan zaključak drugostepenog suda da aktivna legitimacija tužioca nije dokazana, pa je tužilac kao vlasnik vozila i oštećeno lice aktivno legitimisan da zahteva naknadu štete od tuženih čija odgovornost proizlazi iz odredbi Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o obligacionim odnosima citiranih od strane prvostepenog suda. Stoga je na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno kao u izreci ove presude.

S obzirom da je tužilac uspeo u revizijskom postupku dosuđeni su mu opredeljeni troškovi na osnovu člana 153, 154. i 165. ZPP, u visini sastava revizije po AT. Troškovi na ime sudskih taksi, s obzirom da nisu opredeljeni, nisu ni dosuđeni. Nisu dosuđeni ni troškovi drugostepenog postupka jer nisu bili neophodni.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković