Prema stanju u spisima, predlagač je u svojstvu tužioca 26.11.2008. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu podneo tužbu protiv S.J. i S.M. kao tuženih, radi regresa. Predmet je u „P“ upisniku Prvog opštinskog suda zaveden pod brojem 8991/08, a rešenjem od 04.03.2009. godine taj sud se oglasio mesno nenadležnim, smatrajući da je za postupanje po tužbi tužioca, ovde predlagača, stvarno i mesno nadležan Opštinski sud u Leskovcu. Kako je protiv navedenog rešenja tužilac izjavio žalbu, Viši sud u Beogradu je, odlučujući u drugostepenom postupku, rešenjem Gž 3794/10 od 09.03.2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje P 8991/08 od 04.03.2009. godine, te je predmet dostavljen Osnovnom sudu u Leskovcu. Osnovni sud u Leskovcu je izazvao sukob nadležnosti, te je Vrhovni kasacioni sud rešenjem R1 420/13 od 05.09.2013. godine odlučio da je za postupanje po tužbi tužioca nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu. Predmet je potom raspoređen Trećem osnovnom sudu u Beogradu i zaveden pod brojem P 39475/13, a prvostepeni parnični postupak okončan je donošenjem presude P 39475/13 od 09.04.2014. godine. Protiv navedene presude žalbu je 08.05.2014. godine izjavio tužilac, a 05.06.2014. godine žalbu je izjavio i tuženi S.M.. Predmet je 25.05.2015. godine dostavljen Višem sudu u Beogradu, radi odlučivanja o izjavljenim žalbama. Po prijemu predmeta, rešenjem Gž 3843/15 od 05.06.2015. godine, Viši sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi, smatrajući da je za odlučivanje o žalbi nadležan Apelacioni sud u Beogradu. Nakon ovoga, predmet je vraćen Trećem osnovnom sudu u Beogradu, koji ga je 04.11.2015. godine dostavio Apelacionom sudu u Beogradu, radi uvida za predmet tog suda R4 g 125/15.

Kod ovakvog stanja u spisima, prvostepeni sud je zaključio da zahtev predlagača nije osnovan i da u postupku započetom podnošenjem tužbe 26.11.2008. godine pravo predlagača na suđenje u razumnom roku nije povređeno. Žalbom se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, kao i na nejasne i međusobno protivrečne razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka.

Razumno vreme za okončanje sudskog postupka je relativna kategorija koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanja podnosioca zahteva, postupanja nadležnih organa, a posebno suda, kao i značaja spora za predlagača, pri čemu se prema standardima Evropskog suda za ljudska prava u građanskim stvarima razuman rok računa počev od datuma podnošenja tužbe nadležnom sudu, odnosno od podnošenja inicijalnog akta drugom organu, ukoliko se radi o postupku koji prethodi sudskom i vezan je sa njim. U ovom slučaju, iz obrazloženja pobijane odluke sledi da je prvostepeni sud cenio samo dužinu trajanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Gž 3843/15 i prevashodan značaj je dao činjenici da je spis dostavljen tom sudu 25.05.2015. godine, radi odlučivanja o žalbama stranaka izjavljenim protiv prvostepene presude P 39475/13 od 09.04.2014. godine, a da se nakon svega 11 dana od dostavljanja spisa Viši sud rešenjem Gž 3843/15 od 05.06.2015. godine oglasio stvarno nenadležnim (čime je postupak pred tim sudom okončan). Na osnovu navedenog, prvostepeni sud je zaključio da u postupku pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž 3843/15 predlagačevo pravo na suđenje u razumnom roku nije povređeno. Međutim, žalbom se osnovano ukazuje da iz sadržine zahteva proizilazi da je predlagač tražio zaštitu prava u celokupnom postupku po tužbi podnetoj 2008. godine, a koji još uvek nije pravnosnažno okončan. Sud je vezan činjenicama na kojima predlagač zasniva zahtev, a u ovom slučaju iz činjeničnih navoda predlagača proizlazi da je zahtevom podnetim Apelacionom sudu u Beogradu 24.03.2015. godine tražena pravna zaštita u celom postupku, započetom podnošenjem tužbe 26.11.2008. godine, te je sud propustio da ceni okolnost i da se predmet u dva navrata nalazio pred Višim sudom u Beogradu i da je po prethodnoj žalbi predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8991/08 od 04.03.2009. godine (kojim se taj sud oglasio mesno nenadležnim), drugostepena odluka Gž 3794/10 doneta 09.03.2012. godine, odnosno nakon tri godine trajanja žalbenog postupka, a da je tek nakon što je Vrhovni kasacioni sud rešenjem R1 420/13 od 05.09.2013. godine rešio sukob nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Leskovcu tužba dostavljena tuženima na odgovor. Kod činjnice da je postupak započet podnošenjem inicijalnog akta – tužbe nadležnom sudu 2008. godine, da je drugostepeni postupak pred Višim sudom u Beogradu u prvom navratu trajao tri godine, a da je parnica počela da teče 2013. godine, dakle po proteku više od četiri godine od podnošenja tužbe, kao i da postupak još uvek nije pravnosnažno okončan, razlozi prvostepenog suda o tome zbog čega smatra da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ostaju nejasni i međusobno protivrečni, posebno imajući u vidu da iz obrazloženja pobijanog rešenja ne proizlazi da je predlagač svojim ponašanjem doprineo dužini trajanja parničnog postupka, niti da se radi o činjenično i pravno složenom predmetu.

Vrhovni kasacioni sud ukazuje prvostepenom sudu i da se prema kriterijumima ustanovljenim dugogodišnjom praksom Evropskog suda za ljudska prava optimalnim vremenom potrebnim za okončanje prvostepenog sudskog postupka smatra po pravilu period od tri godine, s tim što se dužina postupka mora procenjivati u svakom pojedinačnom predmetu, prema specifičnim okolnostima slučaja, a na osnovu merila utvrđenih praksom Evropskog suda za ljudska prava, te da se može smatrati da je razuman rok prekoračen ako je ukupno trajanje nekog postupka bilo predugo, kao i ako je bilo dugih perioda neaktivnosti nadležnih organa.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i na osnovu sveobuhvatne ocene okolnosti slučaja i opštih i posebnih kriterijuma ustanovljenih praksom Evropskog suda za ljudska prava ponovo će oceniti postupanje suda i odlučiti o zahtevu predlagača.

Iz navedenih razloga, primenom člana 401. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r