Према стању у списима, предлагач је у својству тужиоца 26.11.2008. године Првом општинском суду у Београду поднео тужбу против С.Ј. и С.М. као тужених, ради регреса. Предмет је у „П“ уписнику Првог општинског суда заведен под бројем 8991/08, а решењем од 04.03.2009. године тај суд се огласио месно ненадлежним, сматрајући да је за поступање по тужби тужиоца, овде предлагача, стварно и месно надлежан Општински суд у Лесковцу. Како је против наведеног решења тужилац изјавио жалбу, Виши суд у Београду је, одлучујући у другостепеном поступку, решењем Гж 3794/10 од 09.03.2012. године одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио првостепено решење П 8991/08 од 04.03.2009. године, те је предмет достављен Основном суду у Лесковцу. Основни суд у Лесковцу је изазвао сукоб надлежности, те је Врховни касациони суд решењем Р1 420/13 од 05.09.2013. године одлучио да је за поступање по тужби тужиоца надлежан Први основни суд у Београду. Предмет је потом распоређен Трећем основном суду у Београду и заведен под бројем П 39475/13, а првостепени парнични поступак окончан је доношењем пресуде П 39475/13 од 09.04.2014. године. Против наведене пресуде жалбу је 08.05.2014. године изјавио тужилац, а 05.06.2014. године жалбу је изјавио и тужени С.М.. Предмет је 25.05.2015. године достављен Вишем суду у Београду, ради одлучивања о изјављеним жалбама. По пријему предмета, решењем Гж 3843/15 од 05.06.2015. године, Виши суд у Београду се огласио стварно ненадлежним за одлучивање о жалби, сматрајући да је за одлучивање о жалби надлежан Апелациони суд у Београду. Након овога, предмет је враћен Трећем основном суду у Београду, који га је 04.11.2015. године доставио Апелационом суду у Београду, ради увида за предмет тог суда Р4 г 125/15.

Код оваквог стања у списима, првостепени суд је закључио да захтев предлагача није основан и да у поступку започетом подношењем тужбе 26.11.2008. године право предлагача на суђење у разумном року није повређено. Жалбом се основано указује на погрешну примену материјалног права, као и на нејасне и међусобно противречне разлоге на којима је заснована побијана одлука.

Разумно време за окончање судског поступка је релативна категорија која се процењује у сваком конкретном случају, на основу околности које се тичу сложености чињеничних и правних питања у предмету, понашања подносиоца захтева, поступања надлежних органа, а посебно суда, као и значаја спора за предлагача, при чему се према стандардима Европског суда за људска права у грађанским стварима разуман рок рачуна почев од датума подношења тужбе надлежном суду, односно од подношења иницијалног акта другом органу, уколико се ради о поступку који претходи судском и везан је са њим. У овом случају, из образложења побијане одлуке следи да је првостепени суд ценио само дужину трајања поступка у предмету Вишег суда у Београду Гж 3843/15 и превасходан значај је дао чињеници да је спис достављен том суду 25.05.2015. године, ради одлучивања о жалбама странака изјављеним против првостепене пресуде П 39475/13 од 09.04.2014. године, а да се након свега 11 дана од достављања списа Виши суд решењем Гж 3843/15 од 05.06.2015. године огласио стварно ненадлежним (чиме је поступак пред тим судом окончан). На основу наведеног, првостепени суд је закључио да у поступку пред Вишим судом у Београду у предмету Гж 3843/15 предлагачево право на суђење у разумном року није повређено. Међутим, жалбом се основано указује да из садржине захтева произилази да је предлагач тражио заштиту права у целокупном поступку по тужби поднетој 2008. године, а који још увек није правноснажно окончан. Суд је везан чињеницама на којима предлагач заснива захтев, а у овом случају из чињеничних навода предлагача произлази да је захтевом поднетим Апелационом суду у Београду 24.03.2015. године тражена правна заштита у целом поступку, започетом подношењем тужбе 26.11.2008. године, те је суд пропустио да цени околност и да се предмет у два наврата налазио пред Вишим судом у Београду и да је по претходној жалби предлагача, изјављеној против решења Првог општинског суда у Београду П 8991/08 од 04.03.2009. године (којим се тај суд огласио месно ненадлежним), другостепена одлука Гж 3794/10 донета 09.03.2012. године, односно након три године трајања жалбеног поступка, а да је тек након што је Врховни касациони суд решењем Р1 420/13 од 05.09.2013. године решио сукоб надлежности између Првог основног суда у Београду и Основног суда у Лесковцу тужба достављена туженима на одговор. Код чињнице да је поступак започет подношењем иницијалног акта – тужбе надлежном суду 2008. године, да је другостепени поступак пред Вишим судом у Београду у првом наврату трајао три године, а да је парница почела да тече 2013. године, дакле по протеку више од четири године од подношења тужбе, као и да поступак још увек није правноснажно окончан, разлози првостепеног суда о томе због чега сматра да предлагачу није повређено право на суђење у разумном року остају нејасни и међусобно противречни, посебно имајући у виду да из образложења побијаног решења не произлази да је предлагач својим понашањем допринео дужини трајања парничног поступка, нити да се ради о чињенично и правно сложеном предмету.

Врховни касациони суд указује првостепеном суду и да се према критеријумима установљеним дугогодишњом праксом Европског суда за људска права оптималним временом потребним за окончање првостепеног судског поступка сматра по правилу период од три године, с тим што се дужина поступка мора процењивати у сваком појединачном предмету, према специфичним околностима случаја, а на основу мерила утврђених праксом Европског суда за људска права, те да се може сматрати да је разуман рок прекорачен ако је укупно трајање неког поступка било предуго, као и ако је било дугих периода неактивности надлежних органа.

У поновном поступку првостепени суд ће узети у обзир изнете примедбе и на основу свеобухватне оцене околности случаја и општих и посебних критеријума установљених праксом Европског суда за људска права поново ће оценити поступање суда и одлучити о захтеву предлагача.

Из наведених разлога, применом члана 401. тачка 3. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Бисерка Живановић,с.р