O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 716/25 i U 9429/23, proizlazi da je predlagač dana 08.09.2023. godine podnela Upravnom sudu tužbu radi poništaja rešenja tuženog Republičkog geodetskog zavoda, Beograd 06 broj 952-02-29-1504/2023 od 01.08.2023. godine, kojim je odbijena žalba tužilje podneta zbog nedonošenja odluke u zakonom propisanom roku od strane Službe za katastar nepokretnosti Aranđelovac po zahtevu broj 952-02-4-020-81945/2023, odbijen zahtev za nakandu troškova upravnog postupka i obavezana tužilja na plaćanje takse na žalbu. Postupajući po nalogu suda tuženi organ je dana 05.04.2024. godine dostavio odgovor na tužbu, a po ponovljenom nalogu, uz podnesak od 06.11.2024. godine i spise predmeta. U izjašnjenju povodom podnetog prigovora, sudija izvestilac je navela da će odluka biti doneta u skladu sa redosledom rešavanja predmeta.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 9429/23, sa obrazloženjem da je sud preduzimao radnje u prethodnom postupku kako bi stvorio procesne uslove za odlučivanje u ovoj upravnoj stvari, te da se trajanje postupka ne može pripisati u isključivu odgovornost suda. Sud je imao u vidu i da su Odlukom Predsednika Republike Srbije PR broj 163 od 01.11.2023. godine raspisani izbori za narodne poslanike, koji su održani 17.12.2023. godine, što takođe vodi do redukovanog i otežanog rada Upravnog suda, koji u izbornom postupku prednost daje rešavanju izbornih predmeta. Pri tom, prema odredbi člana 177. Sudskog poslovnika ( „Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 18/22), sudije su dužne da rešavaju predmete po redosledu njenog prijema u sud, pri čemu se prvenstveno uzimaju u rad predmeti koji se po zakonu smatraju naročito hitnim ili hitnim, a zatim predmeti koji zbog okolnosti slučaja zahtevaju hitno postupanje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 9429/23, kao i da su navodi žalbe predlagača neosnovani. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na trajanju upravnog spora i na nedovoljnoj aktivnosti Upravnog suda. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju dužina postupka u periodu od podnošenja tužbe Upravnom sudu 08.09.2023. godine do podnošenja prigovora 16.09.2025. godine ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Navedeni period nije pratila neaktivnost suda, jer su preduzete radnje radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, pri čemu se ne radi o predmetu koji zahteva prioritet u rešavanju.

Imajući napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je pravilna odluka o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 9429/23, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u stavu prvom dispozitiva odbio žalbu predlagača.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspela u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković