Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 310/2016
23.06.2016. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.T. iz K., čiji je punomoćnik B.V.P., advokat iz K., protiv tuženog Akcionarskog društva T. T.i.n. K., radi isplate minimalne zarade, prekovremenog rada i regresa, rešavajući sukob nadležnosti, u sednici održanoj 23.06.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

VRAĆAJU SE spisi P br. 230/16 Osnovnom sudu u Knjaževcu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužbom od 04.12.2009. godine tužilac je zahtevao isplatu minimalne zarade, naknadu za prekovremeni rad i regres za godišnji odmor. Postupak po tužbi pravnosnažno je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2776/15 od 28.10.2015. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru – Sudske jedinice u Knjaževcu P1 207/10 od 10.03.2011. godine.

Nakon donošenja pravnosnažne drugostepene presude, Osnovni sud u Knjaževcu se rešenjem P1-207/10 od 24.03.2016. godine oglasio stvarno nenadležnim i spise dostavio Privrednom sudu u Zaječaru, koji nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je spise dostavio Vrhonom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba stvarne nadležnosti.

Postupajući po predlogu Privrednog suda u Zaječaru, Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju ne postoji sukob nadležnosti za koji bi Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 23. stav 2. ZPP bio nadležan da odlučuje.

Naime, prema članu 25. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova, privredni sud između ostalog u prvom stepenu sudi u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja.

Prema navedenoj odredbi predviđena je atrakcija nadležnosti privrednog suda u sporovima povodom stečaja, bez obzira na svojstvo stranaka, ali samo do zaključenja glavne rasprave i donošenja presude, a ne i u postupku u kome je stvar već pravnosnažno presuđena.