.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 430/2021
26.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca Agencije za veštačenja i konsalting AA, preduzetnik iz ..., čiji je punomoćnik Boban Matić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Kragujevcu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi duga, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Kragujevcu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 26.08.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P 12390/2019 od 29.07.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Kragujevcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji radi o sporu tužioca kao privrednog subjekta, koji obavlja delatnost preduzetnika i tužene kao pravnog lica, nastalom usled neizvršavanja obaveza isplate naknade za obavljeno veštačenje u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P 3575/16. Zatim, da imajući u vidu prirodu spornog meterijalnopravnog odnosa među strankama, odnosno da se radi o sporu proisteklom iz obavljanja delatnosti preduzetnika, čija je osnovna delatnost pružanje usluga ekonomsko-finansijskog veštačenja, da nisu ispunjeni subjektivni i objektivni kriterijumi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda, zbog čega je na osnovu odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci rešenja.
Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 9286/19 od 31.03.2021. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12390/19 od 29.07.2019. godine.
Privredni sud u Kragujevcu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 650/2021 od 13.07.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da kako veštak nije privredni subjekt, bez obzira na činjenicu registrovane agencije za veštačenje, niti obavlja privrednu delatnost i ne radi se o sporu iz privredne delatnosti, da je Prvi osnovni sud u Beogradu stvarno nadležan za postupanje.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Tužba je podneta 05.06.2019. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata zakonske zatezne kamate po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati na novčani iznosa od 7.000,00 dinara, za period od 25.04.2017. godine do 22.09.2017. godine. Prema navodima tužbe, tužilac je kao stalni sudski veštak ekonomsko-finansijske struke pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P 3575/16 po nalogu suda obavljao poslove veštačenja i za obavljeno veštačenje tužiocu je isplaćena naknada i nagrada u iznosu od 7.000,00 dinara, ali bez pripadajuće zakonske zatezne kamate počev od dana predaje fakture sudu 25.04.2017. godine, kao dana dospelosti obaveze do 22.09.2017. godine, kao dana isplate naknade i nagrade za obavljeno veštačenje.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.
Prema tome, u ovoj parnici nisu ispunjeni subjektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da je tužena Republika Srbija kao pravno lice. Zatim, kako je predmet tužbenog zahteva isplata zakonske zatezne kamate na iznos isplaćene naknade i nagrade na ime obavljenog veštačenja (prema navodima tužbe), to nisu ispunjeni ni objektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da se ne radi o sporu u kome je tužena pravno lice, koje obavlja delatnost privrednog subjekta.
Dakle, za postupanje u ovom predmetu stvarno je nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
