.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10285/2025
12.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Veselin Stanković, advokat u ..., protiv tuženih BB iz sela ..., čiji je punomoćnik Ivan Cenić, advokat u ..., VV iz sela ..., čiji je punomoćnik Novica Ničić, advokat u ..., i GG iz sela ..., čiji je punomoćnik Ivan Cenić, advokat u ..., radi zaštite prava svojine i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2780/24 od 29.10.2024. godine, u sednici održanoj 12.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2780/24 od 29.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2780/24 od 29.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5155/2015 od 04.03.2024. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da su tuženi neosnovano uznemiravali tužioca u nesmetanom korišćenju njegovog placa na kp br. .. KO ..., na način opisan u izreci prvostepene presude, na koji način su bez saglasnosti tužioca promenili prirodni tok oticanja atmosferskih voda asfaltnim putem pored placa tužioca i time omogućili nekontrolisani dotok atmosferskih voda i njihovo prelivanje na plac tužioca i objekte na njemu, te da su dužni uzdržati se od svake buduće povrede prava svojine i uznemiravanja tužioca u nesmetanom korišćenju svog placa i objekata na njemu. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obavežu tuženi da na ime materijalne štete na kućnom placu i objektima tužioca solidarno naknade tužiocu građevinsku vrednost sanacije utvrđenih oštećenja na dan 02.02.2015. godine u iznosu od 55.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2015. godine do isplate. Odbačen je predlog tužioca da se odredi privremena mera u odnosu na tužene i tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka i to: tuženima BB i GG iznos od 655.830,00 dinara, a tuženom VV iznos od 436.490,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2780/24 od 29.10.2024. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Leskovcu u delu odluke o glavnoj stvari, a preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je tužilac obavezan da tuženima BB i GG isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 598.455,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate, kao i da tuženom VV isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 398.240,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Prema razlozima drugostepene presude, nije dokazano da su tuženi svojim radnjama povredili pravo svojine tužioca pa prema tome nisu neosnovano uznemiravali tužioca u nesmetanom korišćenju njegovog placa, usled čega nisu dužni da prestanu sa uznemiravanjem, niti da mu po tom osnovu naknade štetu na način kako to predviđa odredba člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Takva odluka zasnovana je na činjenici, utvrđenoj veštačenjem, da nije postojala mogućnost da se vode sa parcela tuženih izlivaju, odnosno slivaju ka parceli tužioca.
Revizija po osnovu odredbe člana 404. ZPP ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pa Vrhovni sud te revizijske navode tužioca nije posebno cenio. Takođe, revizija predviđena navedenom zakonskom odredbom ne može da se izjavi zbog ocene dokaza i pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijskim navodima tužioca isključivo se pobija utvrđeno činjenično stanje i način na koji su cenjeni dokazi koji su doveli do takvog utvrđenja činjenica.
Kako se navodima tužioca ne ukazuje na pravno relevante argumente za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o reviziji.
Ne postoji potreba za novim tumačenjem prava ili ujednačavanjem sudske prakse, pri čemu se navodima revidenta ni ne ukazuje na revizijske odluke sa kojima je pobijana odluka drugostepenog suda u suprotnosti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Odredbom čl. 403 st. 3 ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivrvednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u konkretnom slučaju iznosi 55.200,00 dinara. Kako ne postoji zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje o reviziji tužioca, sledi da je izjavljena revizija nedozvoljena u smislu odredbe čl. 410 st. 2 tač. 5 ZPP.
U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
