Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St 56/10, a koja je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 4002/21 od 05.10.2021. godine. Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana drugostepena presuda, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

U ovom slučaju, utvrđeno je da je stečajni dužnik „Beobanka“ ad – u stečaju Beograd, privredno društvo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, sa kojih razloga tužena Republika Srbija ima obavezu da tužilji naknadi traženu imovinsku štetu, a u skladu sa pomenutim Zaključkom Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine. Iz izjašnjenja stečajnog upravnika koje se nalazi u spisu predmeta proizlazi da tužilja u stečajnom postupku nije prijavila potraživanje na ime zatezne kamate (prijavljeno je samo potraživanje na ime neisplaćene zarade za mesec decembar 2001. godine), te su stoga bespredmetni revizijski navodi u vezi načina obračuna zatezne kamate i primenjene metode, zbog čega ni u ovom revizijom pobijanom delu, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Sa napred navedenih razloga pobijanom presudom odlučeno je u skladu sa Zaključkom ovog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 03.02.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 1.742,18 dinara.

Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković