Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12562/2025
08.10.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Pecinjački, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredeni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr1 19/25 od 29.05.2025. godine, u sednici održanoj 08.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr1 19/25 od 29.05.2025. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr1 19/25 od 29.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 434/22 od 13.02.2025. godine, stavom prvim izreke, tužba tužilje u ovoj pravnoj stvari je povučena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gžrr1 19/25 od 29.05.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 434/22 od 13.02.2025. godine u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Troškovi postupka su regulisani procesnim zakonom. Oni predstavljaju sporedno potraživanje, koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 413. u vezi člana 420 stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima prvostepenog postupka, koji ne predstavljaju glavni zahtev, već sporedno potraživanje, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.