Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 12562/2025
08.10.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Жељко Пецињачки, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Привредени суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гжрр1 19/25 од 29.05.2025. године, у седници одржаној 08.10.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гжрр1 19/25 од 29.05.2025. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против решења Вишег суда у Београду Гжрр1 19/25 од 29.05.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог основног суда у Београду Прр1 434/22 од 13.02.2025. године, ставом првим изреке, тужба тужиље у овој правној ствари је повучена. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженој надокнади трошкове парничног поступка у износу од 65.250,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Решењем Вишег суда у Београду Гжрр1 19/25 од 29.05.2025. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиље и тужене и потврђено решење Првог основног суда у Београду Прр1 434/22 од 13.02.2025. године у ставу другом изреке. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви тужиље и тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против решења другостепеног суда тужиља је изјавила благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр.10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Правноснажним решењем одлучено је о трошковима поступка. Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер разлози ревизије не указују на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права. Трошкови поступка су регулисани процесним законом. Они представљају споредно потраживање, које не чини главни захтев и различити су за сваки случај посебно, па не могу бити предмет оцене права на изјављивање ревизије у смислу уједначавања судске праксе.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 413. у вези члана 420 став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 420. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана Закона, прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, то се на основу члана 28. став 1. ЗПП, узима само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана Закона, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Имајући у виду да је ревизија изјављена против решења другостепеног суда којим је правноснажно одлучено о трошковима првостепеног поступка, који не представљају главни захтев, већ споредно потраживање, то ревизија тужиље није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.