Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13286/2025
06.11.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Božović, advokat iz ..., protiv tužene „Dunav osiguranje” a.d.o Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6250/20 od 24.04.2025. godine, u sednici održanoj 06.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6250/20 od 24.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 6250/20 od 24.04.2025. godine, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10201/18 od 29.10.2019. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 200.894,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2018. godine do isplate. Takođe je preinačena prvostepena odluka u stavu drugom izreke tako što je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 74.200,00 dinara, pa je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 27.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava navodeći da je sud pogrešno cenio aktivnu legitimaciju tužioca i načinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu odredbe člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.