U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Revizija je izjavljena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP. Međutim, navodima revizije u pogledu navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužene, suvlasnice sa po ½ idealnog dela na poslovno-stambenom objektu u ..., ulica ... broj ..., na kat. parceli broj ... KO ... i 26.12.2001. godine su kao zakupodavci zaključile sa tužiocem kao zakupcem ugovor o zakupu za navedeni prostor, na period od jedne godine, do 31.12.2002. godine, sa ugovorenom zakupninom u iznosu od 350 DEM mesečno. Tužilac je koristio objekat za ugostiteljsku delatnost sve do 2010. godine, kada se iselio. Posle isteka roka na koji je zaključen ugovor o zakupu, tužilac je nastavio da koristi objekat bez zaključenog ugovora do 15.06.2008. godine, kada je zaključen novi ugovor o zakupu. Od 2002. godine do iseljenja plaćao je zakupninu u iznosu od 100 evra mesečno. Tokom 2003. godine, tužilac je uz saglasnost tuženih izvršio ograđivanje celog placa tuženih sa ogradom, koja je postavljena na betonskom temelju od betonskih blokova, pokrivena crepom i izrađena i postavljena je metalna kapija. Tužilac je u objekat uveo parno grejanje, tako što je prvo ozidao dimnjak i izvršio betoniranje ploče na postojećem objektu radi osposobljavanja kotlarnice, a zatim postavio kotao, cevi i radijatore. Prilikom iseljavanja iz objekta u toku 2010. godine, tužilac je odneo svoje stvari i inventar, kotao, radijatore, cevi i metalnu kapiju, odnosno odneo je sve što je moglo da se odvoji od objekta bez promene suštine. Ostala je betonska ograda oko celog kućnog placa i dimnjak za kotlarnicu. Ukupna tržišna vrednost ograde oko katastarske parcele i delova zidina kotlarnice sa dimnjaka je 594.687,50 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su tužene u obavezi da iznos vrednosti ograde i dimnjaka, kao i radova oko kotlarnice, koja je utvrđena od starne veštaka i kojoj stranke nisu prigovarale, isplate tužiocu, jer je za tu vrednost povećana vrednost nepokretnosti tuženih. Pri tom, da potraživanje tužioca nije zastarelo, jer se radi o potraživanju na osnovu neosnovanog obogaćenja, gde se primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina.

Drugostepeni sud je zaključio da, kako je u toku postupka utvrđena tržišna vrednost izvršenih radova, ali izostalo predlaganje dokaza na okolnosti da li je i u kojoj meri došlo do povećanja vrednosti stvari, s obzirom na to da bi tužiocu samo u slučaju da je izvršenim ulaganjem povećana vrednost stvari, pripala naknada troškova koje je imao po pitanju tog povećanja, da tužilac neosnovano potražuje tržišnu vrednost izvršenih ulaganja u objekat tuženih. Ovo iz razloga, što nije pružio dokaze da je tim ulaganjem povećao vrednost stvari, niti je pružio dokaz u kojoj meri je vrednost stvari povećana u odnosu na stanje pre izvršenog ulaganja, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 38. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80, 36/90, „Službeni list SRJ“ br. 29/96 i „Službeni glasnik RS“ br. 115/05) je propisano da, savestan držalac može tražiti naknadu korisnih troškova u meri u kojoj je vrednost stvari povećana. Odredbom člana 8. ovog člana regulisano je da potraživanje naknade nužnih i korisnik troškova zastareva za tri godine od dana predaje stvari.

Prema tome, neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da nije trebalo primeniti odredbu člana 38. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, već odredbu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da tužilac kao zakupac i držalac predmetne nepokretnosti u konkretnoj situaciji može tražiti naknadu korisnik troškova na ime povećanja vrednosti iste, samo na osnovu citirane odredbe člana 38. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Imajući u vidu da nije utvrđeno, odnosno dokazano povećanje vrednosti predmetne nepokretnosti, već tržišna vrednost izvršenih ulaganja, to je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić