Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 163/2023 od 31.01.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnih VV i GG, pored obaveze tuženog za izdržavanje maloletne dece u mesečnom iznosu od po 7.000,00 dinara koja je određena presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 258/22 od 25.10.2022. godine, koja je postala pravnosnažna 01.03.2023. godine, plaća mesečno i iznos od po 8.000,00 dinara za svako dete, ukupno za oba deteta 16.000,00 dinara, do 10-og u mesecu za tekući mesec, počev od 25.10.2022. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, a da zaostale rate plati odjednom. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 200/24 od 15.04.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje se usvaja, žalba tuženog odbija, presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 163/23 od 31.01.2024. godine preinačuje u delu kojim je određen početak obaveze tuženog da plaća dečije izdržavanje, tako što se obavezuje tuženi da u dosuđenim iznosima (od po još 8.000,00 dinara) doprinosi izdržavanju maloletnog VV i maloletnog GG i za period od 20.05.2022. godine do 25.10.2022. godine, do 10-og u mesecu za tekući mesec, isplatom dospelih rata odjednom, a u preostalom delu navedena presuda se potvrđuje. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), u vezi sa članom 202. i 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident osnovano ukazuje na odredbu člana 407. stav 1. tačka 5. ZPP i pobija deo drugostepene presude zbog prekoračenja tužbenog zahteva učinjenog pred drugostepenim sudom. Iz spisa proizilazi da, nakon što je delimično ukinuta prethodna prvostepena presuda doneta 25.10.2022. godine, i u ukinutom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kako bi se, između ostalog, utvrdilo i da li je tuženi doprinosio izdržavanju dece u periodu od podnošenja tužbe do presuđenja, punomoćnik tužilje na ročištu za glavnu raspravu od 31.01.2024. godine predložio da se obaveže tuženi da za izdržavanje maloletne dece plaća iznos koji je tužbom tražen, s tim da ta odluka bude od donošenja prethodne presude 25.10.2022. godine. Prvostepeni sud je zbog toga obavezao tuženog da dosuđeni iznos izdržavanja plaća od traženog datuma. Drugostepenom presudom je delimično preinačena prvostepena presuda u delu početka obaveze tuženog i njegova obaveza utvrđena i za period koji nije tražen, od 20.05.2022. godine pa do 25.10.2022. godine, čime je prekoračen tužbeni zahtev. Zbog toga je, primenom člana 417. stav 1. ZPP, u tom delu drugostepena presuda ukinuta i odlučeno kao u drugom stavu izreke ove presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u bračnoj zajednici stranaka rođeno je dvoje maloletne dece, sinovi VV, rođen ...2012. godine i GG, rođen ..2014. godine. U toku ove parnice pravnosnažnom presudom razveden je brak stranaka, maloletna deca su poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, i uređen je način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece i tuženog kao oca. U pogledu izdržavanja maloletne dece, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu 9/23 od 01.03.2023. godine, delimično je usvojena žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 258/22 od 25.10.2022. godine u pobijanom delu kojim je određena obaveza tuženog za izdržavanje maloletne dece preko iznosa od po 7.000,00 dinara mesečno do dosuđenog iznosa od po 18.000,00 dinara za svako dete i za period od dana podnošenja tužbe do 31.10.2022. godine, i odluka o troškovima postupka, su ukinute i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku je utvrđeno, da maloletni VV pohađa peti razred, a maloletni GG četvrti razred osnovne škole, odlični su đaci i pored škole pohađaju i vannastavne aktivnosti, idu na fudbal, košarku, plivanje. Deca žive sa majkom u ..., u stanu površine 52m2 koji je u suvlasništvu parničnih stranaka. Pored ovog stana, u istom ulazu tuženi poseduje stan u svom vlasništvu od 32 m2, koji izdaje u zakup. Tužilja je rođena 1988. godine, završila je ... školu i fakultet u Zrenjaninu, nije mogla da nađe posao u struci, tako da radi kao radnik u proizvodnji u „DD“ doo Zrenjanin, u smenama, i dodatno se radno angažuje kod drugog poslodavca, doo „ĐĐ“ Zrenjanin, po osnovu ugovora o dopunskom radu, trinaest sati nedeljno, počev od 20.12.2022. godine. Trenutni ugovor joj teče od 01.01.2024. godine do 31.01.2024. godine. Njena ukupna mesečna primanja iznose oko 82.000,00 dinara, a mesečno otplaćuje kredit koji je podigla od banke, u iznosu od 20.000,00 dinara, i vraća zajam iz ugovora o zajmu koji je zaključila sa svojim poslodavcem na iznos od 60.000,00 dinara, po kom osnovu plaća mesečnu ratu od 5.000,00 dinara. Deci je kupila nove telefone koji ukupno koštaju 40.000,00 dinara, s tim što ih plaća na rate, mesečna rata iznosi 3.500,00 dinara, a za MTS plaća za decu i za sebe ukupno 7.000,00 dinara. Tužilja za stan u kome živi sa decom plaća režijske troškove, deci je kupila knjige, platila im kamp koji su pohađali sa školom, ukupno 70.000,00 dinara, kupuje im garderobu uglavnom preko administrativne zabrane, svakodnevno deci za užinu izdvaja po 200,00 dinara. Tužilji u čuvanju dece pomaže majka, koja sa njima živi, penzioner je, sa penzijom od 14.000,00 dinara mesečno. Tužilja i tuženi su sa decom i tužiljinom majkom živeli zajedno u stanu u ... i nakon podnošenja tužbe, i u vreme donošenja prve prvostepene presude (25.10.2022. godine), i tuženi je učestvovao u podmirenju potreba domaćinstva, plaćao komunalije i kupovao hranu. Tuženi od maja 2023. godine živi u Beogradu, zaključio je novi brak u junu 2023. godine, a supruga mu radi u Institutu „EE“ gde ostvaruje minimalnu zaradu. Stanuje u stanu sadašnje supruge, zajednički snose troškove stanovanja, a tuženi pomaže supruzi u otplati njenog kredita za stan, tako što joj daje po 2.000,00 do 3.000,00 dinara mesečno. Tuženi je rođen 1982. godine, do aprila 2023. godine obavljao je preduzetničku delatnost u ... u porodičnoj piceriji „ŽŽ“ ali je piceriju zatvorio, jer je loše radila usled pandemije. Sada radi u Beogradu u piceriji gde ostvaruje mesečna primanja od 42.00,00 dinara.

Na osnovu utvrđenjog činjeničnog stanja, imajući u vidu i minimalnu sumu izdržavanja koja je u vreme presuđenja iznosila 44.926,00 dinara, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi u mogućnosti i u obavezi da doprinosi izdržavanju maloletnih sinova iznosom od po 15.000,00 dinara mesečno za svako dete. Kako je pravnosnažnom presudom već obavezan da plaća po 7.000,00 dinara, tuženi je obavezan da plaća još po 8.000,00 dinara, što čini ukupan iznos od po 15.000,00 dinara mesečno za svako dete, odnosno 30.000,00 dinara za oba deteta, koliko je i traženo tužbenim zahtevom, s tim što je prvostepeni sud obavezu tuženog utvrdio počev od 25.10.2025. godine, u skladu sa postavljenim tužbenim zahtevom.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija tuženog neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava u pogledu utvrđene visine obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne dece, jer je u tom delu pravilno primenjeno materijalno pravo sadržano u odredbama člana 154 stav 1, članova 160 do 163 Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta.

Odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.), a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), dok mogućnost dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti zaposlenja i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Obaveza izdržavanja maloletnog deteta za roditelja je i dužnost da se dodatno radno angažuju i iskoristi sve svoje potencijale i kapacitete, kako bi detetu obezbedio potrebno izdržavanje. Imajući u vidu utvrđene činjenice, da se majka maloletne dece i dopunski radno angažuje i na taj način ostvaruje zaradu radom kod dva poslodavca, a pri tome se majci u njen doprinos izdržavanju maloletne dece računa i njena svakodnevna briga i staranje o deci, to je i tuženi dužan da uloži dodatan napor kako bi se radno angažovao i svojoj maloletnoj deci obezbedio potreban novčani iznos za izdržavanje, pri čemu tuženi nema obavezu izdržavanja drugih lica, a poseduje i nepokretnost koju izdaje u zakup. Zbog toga se neosnovano revizijom ukazuje da nižestepeni sudovi nisu pravilno ocenili mogućnosti tuženog. Ograničenje visine izdržavanja predviđeno članom 162. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je u slučaju kada se visina izdržavanja određuje u procentualnom iznosu od redovnih mesečnih primanja dužnika izdržavanja. U ovom slučaju visina izdržavanja nije određena u procentualnom već u fiksnom novčanom iznosu, jer su cenjeni ne samo prihod koji tuženi ostvaruje, već i mogućnosti za ostvarivanje dodatnih prihoda, radnim angažovanjem i izdavanjem nepokretnosti u zakup, pa su neosnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog toga što je obavezan da za izdržavanje dece izdvoji 80% svoje zarade.

Neosnovano se revizijom pobija i odluka o troškovima postupka sadržana u drugostepenoj presudi, jer je doneta uz pravilnu primenu odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

Zbog iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tuženom nisu dosuđeni troškovi drugostepenog postupka, jer je u neznatnom delu uspeo sa revizijom, a tužilji nisu dosuđeni troškovi povodom sastava odgovora na reviziju, jer nisu bili nužni, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članovima 154. i 153. stav 2. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković