Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž broj 2879/17 od 28.09.2017. godine, žalba tužioca je odbijena i presuda Višeg suda u Novom Sadu P broj 291/16 od 14.06.2017. godine u drugom i trećem stavu izreke potvrđena. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužioca za nakndu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) - ZPP, i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom prvostepenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se na druge povrede postupka ne ukazuje.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažno okončanom postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude u listu nepokretnosti broj ... KO ... upisana je kp. br. ..., kao gradsko građevinsko zemljište ukupne površine 6,28 ari i porodična stambena zgrada broj ..., sa četiri stana, u ulici ... broj ... . Objekat je preuzet iz zemljišne knjige. U istom listu nepokretnosti upisani su i porodična zgrada broj ..., porodična zgrada broj ... i pomoćna zgrada broj ..., kao objekti izgrađeni bez odobrenja za izgradnju. Zemljište je upisano kao državna svojina, dok su nosioci prava korišćenja na zemljištu uknjiženi vlasnici predmetnih stanova i tuženi Grad Novi Sad kao korisnik bez opredeljenog udela. Objekat broj ... uknjižen je kao privatna svojina čiji je korisnik tuženi Grad Novi Sad, dok u odnosu na objekte ...-... držalac nije određen. Kao vlasnici stanova koji se nalaze u objektu broj ... uknjiženi su: BB na stanu broj ..., VV na stanu broj ..., GG na stanu broj ... i DD na stanu broj ... . U ... listu postoji zabeležba da je dana 07.10.2013. godine podnet zahtev za provođenje promene u odnosu na sporni objekat broj ..., a da je podnosilac zahteva u ovom postupku tužilac AA.

Tužilac je radio u preduzeću „ĐĐ“ zajedno sa EE, koji je od preduzeća dobio stan pa je preduzeće stan u kojem je on živeo ponudilo tužiocu. Radi se o dvorišnom stanu u ... u ulici ... broj ... . U januaru 1983. godine tužilac je ušao u državinu stana i počeo da ga renovira, a uselio se u oktobru 1983. godine. Kada se tužilac uselio u stan u zk. ul. ... KO ... u ... listu bili su upisani stambena zgrada koja se sastoji od četiri stana sagrađena na kp. br. ... i dvorište u ulici ... broj ... . Kao vlasnik zemljišta bila je upisana Republika Srbija, a nosilac prava korišćenja Grad Novi Sad. U ... listu je na osnovu člana 6. stav 1. Zakona o svojini na delovima zgrada bilo uknjiženo pravo trajnog korišćenja zemljišta u ... listu, u korist sopstvenika stanova. Kada se tužilac uselio u stan, on se sastojao od sobe, kuhinje, predsoblja i posebnog vc-a. Tokom perioda korišćenja objekta tužilac ga je adaptirao, dogradio i nadzidao. Dana 24.10.1983. godine tužilac je sa EE i njegovom suprugom ŽŽ zaključio darovni ugovor kojim ugovorom oni daruju predmetni objekat označen kao jednosoban stan u ... u ulici ... broj ... sa poljskim vc-om u dvorištu i šupom za ogrev. Saglasno ugovoru tužilac je u državinu stana trebalo da uđe 15. novembra 1983. godine, odnosno kada darodavac dobije ključeve od novog stana i kada bude mogao da se useli u stan dobijen od preduzeća. Tužilac se obavezao da za stan plaća sve komunalne obaveze. U ugovoru je jasno navedeno da je stan divlja gradnja i da se kao takav ne vodi ni u katastru ni u zemljišnim knjigama ni u SIZ-u stanovanja, da će ga daroprimac koristiti kao privremeni smeštaj, da na njemu nema stanarsko pravo tako da ima pravo da konkuriše u radnoj organizaciji kao lice bez stana. Tužilac je EE isplatio iznos od 100.000,00 dinara po osnovu ovog ugovora. U preduzeću tužilac je konkurisao za dodelu stana i 1992. godine dobio je stan površine 28 m2 koji je ustupio na korišćenje svojoj ćerki. Tužilac redovno plaća naknade za komunalne usluge.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kao neosnovan.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da svi imaoci prava na zemljištu su nužni suparničari sa tuženima u ovom postupku i smatraju se jednom strankom, zbog čega su morali biti obuhvaćeni tužbom, pa je tužbeni zahtev pravilno odbijen zbog nepotpune pasivne legitimacije kao neosnovan primenom člana 211. stav 2. ZPP.

Navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi se u sumnju.

Suprotno navodima revizije tužilac je znao da objekat kupuje od nevlasnika i da izvodi građevinske radove na tuđem objektu, pa dogradnjom, adaptacijom i nadziđivanjem, građenje na tuđem zemljištu i održajem, na koje institute se tužilac poziva u smislu člana 20. do 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kao nesavestan sticalac nije mogao steći pravo svojine na adaptiranom, dozidanom i nadzidanom objektu koje bi bilo podobno za upis prava u javne knjige na posebnom delu objekta.

Saglasno članu 98. stav 3. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 ... 96/15) nisu ispunjeni uslovi ni za upis tužioca kao držaoca posebnog dela objekta jer tužilac nema ispravu koja vodi sticanju svojine na posebnom delu objekta.

Na osnovu izloženog, a kako se ni ostalim navodima revizije pravilnost drugostepene presude ne dovodi u sumnju, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. ZPP prema postignutom uspehu tužioca u postupku pred Vrhovnom kasacionom sudu.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić