Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж број 2879/17 од 28.09.2017. године, жалба тужиоца је одбијена и пресуда Вишег суда у Новом Саду П број 291/16 од 14.06.2017. године у другом и трећем ставу изреке потврђена. Другим ставом изреке одбијен је захтев тужиоца за накнду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из чл. 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14) - ЗПП, и утврдио да ревизија није основана.

У спроведеном првостепеном поступку није почињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју другостепени суд пази по службеној дужности, а ревизијом се на друге повреде поступка не указује.

Према чињеничном стању утврђеном у правноснажно окончаном поступку који је претходио доношењу побијане пресуде у листу непокретности број ... КО ... уписана је кп. бр. ..., као градско грађевинско земљиште укупне површине 6,28 ари и породична стамбена зграда број ..., са четири стана, у улици ... број ... . Објекат је преузет из земљишне књиге. У истом листу непокретности уписани су и породична зграда број ..., породична зграда број ... и помоћна зграда број ..., као објекти изграђени без одобрења за изградњу. Земљиште је уписано као државна својина, док су носиоци права коришћења на земљишту укњижени власници предметних станова и тужени Град Нови Сад као корисник без опредељеног удела. Објекат број ... укњижен је као приватна својина чији је корисник тужени Град Нови Сад, док у односу на објекте ...-... држалац није одређен. Као власници станова који се налазе у објекту број ... укњижени су: ББ на стану број ..., ВВ на стану број ..., ГГ на стану број ... и ДД на стану број ... . У ... листу постоји забележба да је дана 07.10.2013. године поднет захтев за провођење промене у односу на спорни објекат број ..., а да је подносилац захтева у овом поступку тужилац АА.

Тужилац је радио у предузећу „ЂЂ“ заједно са ЕЕ, који је од предузећа добио стан па је предузеће стан у којем је он живео понудило тужиоцу. Ради се о дворишном стану у ... у улици ... број ... . У јануару 1983. године тужилац је ушао у државину стана и почео да га реновира, а уселио се у октобру 1983. године. Када се тужилац уселио у стан у зк. ул. ... КО ... у ... листу били су уписани стамбена зграда која се састоји од четири стана саграђена на кп. бр. ... и двориште у улици ... број ... . Као власник земљишта била је уписана Република Србија, а носилац права коришћења Град Нови Сад. У ... листу је на основу члана 6. став 1. Закона о својини на деловима зграда било укњижено право трајног коришћења земљишта у ... листу, у корист сопственика станова. Када се тужилац уселио у стан, он се састојао од собе, кухиње, предсобља и посебног вц-а. Током периода коришћења објекта тужилац га је адаптирао, доградио и надзидао. Дана 24.10.1983. године тужилац је са ЕЕ и његовом супругом ЖЖ закључио даровни уговор којим уговором они дарују предметни објекат означен као једнособан стан у ... у улици ... број ... са пољским вц-ом у дворишту и шупом за огрев. Сагласно уговору тужилац је у државину стана требало да уђе 15. новембра 1983. године, односно када дародавац добије кључеве од новог стана и када буде могао да се усели у стан добијен од предузећа. Тужилац се обавезао да за стан плаћа све комуналне обавезе. У уговору је јасно наведено да је стан дивља градња и да се као такав не води ни у катастру ни у земљишним књигама ни у СИЗ-у становања, да ће га даропримац користити као привремени смештај, да на њему нема станарско право тако да има право да конкурише у радној организацији као лице без стана. Тужилац је ЕЕ исплатио износ од 100.000,00 динара по основу овог уговора. У предузећу тужилац је конкурисао за доделу стана и 1992. године добио је стан површине 28 м2 који је уступио на коришћење својој ћерки. Тужилац редовно плаћа накнаде за комуналне услуге.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су одбили тужбени захтев као неоснован.

Правилан је закључак другостепеног суда да сви имаоци права на земљишту су нужни супарничари са туженима у овом поступку и сматрају се једном странком, због чега су морали бити обухваћени тужбом, па је тужбени захтев правилно одбијен због непотпуне пасивне легитимације као неоснован применом члана 211. став 2. ЗПП.

Наводима ревизије правилност примене материјалног права не доводи се у сумњу.

Супротно наводима ревизије тужилац је знао да објекат купује од невласника и да изводи грађевинске радове на туђем објекту, па доградњом, адаптацијом и надзиђивањем, грађење на туђем земљишту и одржајем, на које институте се тужилац позива у смислу члана 20. до 28. Закона о основама својинскоправних односа као несавестан стицалац није могао стећи право својине на адаптираном, дозиданом и надзиданом објекту које би било подобно за упис права у јавне књиге на посебном делу објекта.

Сагласно члану 98. став 3. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, број 72/09 ... 96/15) нису испуњени услови ни за упис тужиоца као држаоца посебног дела објекта јер тужилац нема исправу која води стицању својине на посебном делу објекта.

На основу изложеног, а како се ни осталим наводима ревизије правилност другостепене пресуде не доводи у сумњу, Врховни касациони суд је одбио као неосновану ревизију тужиоца применом члана 414. став 1. ЗПП.

Одлука о трошковима ревизијског поступка донета је применом чл. 165. став 2. у вези са чл. 153. ЗПП према постигнутом успеху тужиоца у поступку пред Врховном касационом суду.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић