Tužena je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnim rešenjem odbačena je tužba sa obrazloženjem da sud u parničnom postupku ne može odlučivati o naknadi za nepotpunu eksproprijaciju kada je pre podnošenja tužbe pokrenut postupak za nepotpunu eksproprijaciju pred nadležnim opštinskim organom uprave. Ovo kod utvrđenog da je tuženi, pre podnošenja tužbe podnete 21.12.2023. godine, podneo 13.10.2023. godine pred Odeljenjem za imovinskopravne poslove Grada Vršca predlog za eksproprijaciju, u kome još uvek nije doneto rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, i da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Shodno navedenom, kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je primenom odredbe iz stava 2. istog člana u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Revizijom se pobija pravosnažno rešenje o odbačaju tužbe. To rešenje ne spada u grupu rešenja iz člana 420. stavovi 3, 4. i 5. protiv kojih je revizija uvek dozvoljena. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali prema stavu 2. istog člana revizija protiv ovog rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Kako je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 21.12.2023. godine, u kojoj je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000.00 dinara, radi se o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, jer se tužba odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. Kako je pobijanim drugostepenim rešenjem odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema napred citiranom članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženoj ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1 ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković