Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka i predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je zahtev za isplatu novčanog iznosa koji je tužilac uložio u dogradnju i adaptaciju porodične stambene zgrade tužene broj 1 na k.p. br. .. k.o. ... . Pravnosnažnom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev jer tužilac ima pravo da traži svoj deo uloženih novčanih sredstava stečenih za vreme trajanja bračne zajednice sa VV, ćerkom ovde tužene, u nepokretnosti koja je vlasništvo tužene. Navodi revizije se faktički odnose na ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje koji se ne mogu razmatrati kod ispitivanja uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 2. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanje iz domena primene materijalnog prava i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani. U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari. Pozivanje naodluke reviziskog suda nije od uticaja jer se ne radi o istom činjenično-pravnom stanju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.11.2015. godine, a vrednost pobijanog dela predmeta spora je 474.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković