.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 16916/2024
03.12.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судијa: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Гордане Комненић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Славица Васиљевић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Александар Андрејевић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 798/23 од 01.02.2024. године, у седници одржаној 03.12.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 798/23 од 01.02.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 798/23 од 01.02.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Горњем Милановцу П 12/20 од 19.12.2022. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца, па је обавезана тужена да тужиоцу, на име стицања без основа које представља тужиочево улагање у доградњу и адаптацију породичне стамбене зграде број 1, изграђене на к.п. бр. .. к.о. ..., лист непокретности број .. к.о. ..., исплати износ од 474.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 02.11.2015. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу у коме је тражио да се тужена обавеже да тужиоцу, на име стицања без основа које представља тужиочево улагање у доградњу и адаптацију породичне стамбене зграде број 1, изграђене на к.п. бр. .. к.о. ..., лист непокретности број .. к.о. ..., плати преко износа досуђеног у ставу првом изреке пресуде, до траженог износа од 7.300 евра са каматом на наведени износ по каматној стопи Централне европске банке, почев од дана подношења тужбе до исплате, све у динарској против вредности по средњем курсу НБС на дан исплате, као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка плати износ од 195.504,30 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до коначне исплате.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 798/23 од 01.02.2024. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и другом изреке. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке првостепене пресуде тако што је обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка плати износ од 248.654,30 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до коначне исплате. Ставом трећим изреке, одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неосновани.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка и предложила да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. прописано је да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
По оцени Врховног суда у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене, на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП.
Предмет тражене правне заштите је захтев за исплату новчаног износа који је тужилац уложио у доградњу и адаптацију породичне стамбене зграде тужене број 1 на к.п. бр. .. к.о. ... . Правноснажном пресудом делимично је усвојен тужбени захтев јер тужилац има право да тражи свој део уложених новчаних средстава стечених за време трајања брачне заједнице са ВВ, ћерком овде тужене, у непокретности која је власништво тужене. Наводи ревизије се фактички односе на оцену доказа и утврђено чињенично стање који се не могу разматрати код испитивања услова за изузетну дозвољеност ревизије, јер то нису разлози ни за редовну ревизију, према члану 407. став 2. ЗПП, а ни за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 2. ЗПП. Институт изузетне дозвољености ревизије предвиђен је искључиво за питање из домена примене материјалног права и то под условима који су законом изричито прописани. У ревизији се одређено не указује на испуњење тих услова у овој правној ствари. Позивање наодлуке ревизиског суда није од утицаја јер се не ради о истом чињенично-правном стању.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је установио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 02.11.2015. године, а вредност побијаног дела предмета спора је 474.000,00 динара.
Како вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
