Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17082/2023
21.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, Filijala u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3393/22 od 01.02.2023. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3393/22 od 01.02.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3393/22 od 01.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu – Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 1224/22 od 30.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tužena da mu isplati neosnovano obustavljenu 1/3 iznosa mesečnih penzija, u periodu od 02.04.2011. godine do 22.06.2018. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom računajući od prvog narednog dana od dana umanjenja svake mesečne penzije do isplate (visina iznosa i datum dospeća svakog iznosa određeni u izreci) . Stavom trećim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 3393/22 od 01.02.2023. godine odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP .

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe zakona za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda, odluka je u skladu sa pravnim shvatanjem usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 17.02.2021. godine, u situaciji u kojoj je odlukom Ustavnog suda RS I IU broj 279/16 od 21.12.2017. godine utvrđeno da odredba člana 4. Odluke o utvrđivanju svojstva osiguranika i obavezi plaćanja doprinosa za PIO („Službeni glasnik RS“ broj 43/11) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, a tužilac nije pokušao da otkloni štetne posledice neustavnosti i nezakonitosti te Odluke, kao kasiranog akta, zahtevom za izmenu pojedinačnog akta od strane njegovog donosioca, odnosno podnošenjem zahteva Ustavnom sudu da svojom odlukom odredi drugi način otklanjanja štetnih posledica u smislu člana 61. i 62. Zakona o Ustavnom sudu. Presuda drugostepenog suda ne odstupa od ujednačene sudske prakse u tumačenju i primeni prava, tako da ne postoji potreba za novim, ni ujednačenim tumačenjem prava. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u predmetima sa istim pravnim osnovom ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav i nejednako postupanje sudova, pošto pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao što je u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu. Shodno iznetom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena. Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.Tužba je podneta dana 08.11.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 720.396,44 dinara, pa kako ona ne prelazi zakonom predviđeni novčani limit koji bi reviziju činio dozvoljenom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.