Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu u kojem je usvojen tužbeni zahtev tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je naknada štete koju je tužilja pretrpela prilikom vožnje autobusom u vlasništvu tuženog 03.05.2018. godine kada je usled naglog kočenja vozača autobusa tužilja pala između sedišta, udarila u metalni deo sedišta kojom prilikom je zadobila laku telesnu povredu leve potkolenice trpela bol i strah čija je jačina i trajanje su utvrđeni nalazom i mišljenjem veštaka. O zahtevu tužilje za naknadu štete od štetnika drugostepeni sud je pravilno odlučio primenom odredbi člana 173. i 174., a u vezi članova 940. i 941. Zakona o obligacionim odnosima obzirom da tužilja naknadu štete nije tražila od osiguravača, kakvo pravno shvatanje je u skladu sa pravnim shvatanjem izloženim kroz više odluka ovog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničim stanjem i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Delom revizijskih navoda osporava se utvrđeno činjenično stanje koji razlozi nisu mogli biti predmet ocene revizijskog suda jer nisu razlozi iz kojih se može izjaviti revizija u smislu člana 407. ZPP, a posebno ne posebna revizija čija dozvoljenost je uslovljena ispunjenjem uslova propisanim u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog čega je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici radi naknade štete podneta je 02.10.2019. godine a vrednost predmeta spora, u smislu člana 28. ZPP je opredeljena visinom novčanog potraživanja od 142.500,00 dinara koji iznos na dan podnošenja tužbe ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti te je predmetni spor, spor male vrednosti u smislu člana 461. stav 1. ZPP u kojem, shodno odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Revizija nije dozvoljena ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP koja propisuje da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka. Ovo iz razloga što se navedena zakonska odredba ne primenjuje u sporovima male vrednosti jer je njena primena isključena odredbom člana 467. ZPP kojom je isključena primena opštih pravila zbog propisanih specijalnih pravila sadržana u odredbi člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu izloženog Vrhovni sud je u smislu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković