
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 17535/2023
02.04.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић, Ирене Вуковић, Драгане Бољевић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из села ..., Град ..., чији је пуномоћник Зоран Свиленков, адвокат из ..., против туженог Друштва за саобраћај, трговину и услуге „Maxa tours“ д.о.о Пирот, чији је пуномоћник Михајло Живковић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Пироту Гж 652/22 од 22.03.2023. године, у седници одржаној 02.04.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Пироту Гж 652/22 од 22.03.2023. године у усвајајућем делу, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Пироту Гж 652/22 од 22.03.2023. године у усвајајућем делу.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пироту П 3910/21 од 18.05.2022. године одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се тужени обавеже да јој исплати на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене физичке болове износ од 60.000,00 динара за претрпљени страх износ од 60.000,00 динара и за претрпљене душевне болове због умањења животне активности износ од 20.000,00 динара све наведено са законском затезном каматом почев од 30.01.2019. године као дана пресуђења па до исплате и на име накнаде материјалне штете за трошкове издавања лекарског уверења износ од 2.500,00 динара са законском затезном каматом почев од 20.02.2020. године па до исплате као неоснован и обавезана тужиља да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 52.500,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Пироту Гж 652/22 од 22.03.2023. године преиначена је првостепена пресуда тако што је делимично усвојен тужбени захтев па је обавезан тужени да јој исплати на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене физичке болове износ од 60.000,00 динара, за претрпљени страх износ од 60.000,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 22.03.2023. године као дана пресуђења па до исплате и на име накнаде материјалне штете за трошкове издавања лекарског уверења износ од 2.500,00 динара са законском затезном каматом почев од 20.02.2019. године па до исплате, док је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се тужени обавеже да јој на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због наружености исплати износ од 20.000,00 динара са законском затезном каматом одбијен као неоснован, те је обавезан тужени да тужиљи накнади трошкове првостепеног парничног поступка у износу од 119.800,00 динара и трошкове другостепеног парничног поступка у износу од 43.300,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену у делу у којем је усвојен тужбени захтев тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права с предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23) Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној на основу члана 404. став 1. ЗПП јер не постоји потреба за разматрање правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана као на потребу уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је накнада штете коју је тужиља претрпела приликом вожње аутобусом у власништву туженог 03.05.2018. године када је услед наглог кочења возача аутобуса тужиља пала између седишта, ударила у метални део седишта којом приликом је задобила лаку телесну повреду леве потколенице трпела бол и страх чија је јачина и трајање су утврђени налазом и мишљењем вештака. О захтеву тужиље за накнаду штете од штетника другостепени суд је правилно одлучио применом одредби члана 173. и 174., а у вези чланова 940. и 941. Закона о облигационим односима обзиром да тужиља накнаду штете није тражила од осигуравача, какво правно схватање је у складу са правним схватањем изложеним кроз више одлука овог суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима са истим или сличним чињеничим стањем и правним основом због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса нити у интересу равноправности грађана, као ни потребе уједначавања судске праксе и новог тумачења права.
Делом ревизијских навода оспорава се утврђено чињенично стање који разлози нису могли бити предмет оцене ревизијског суда јер нису разлози из којих се може изјавити ревизија у смислу члана 407. ЗПП, а посебно не посебна ревизија чија дозвољеност је условљена испуњењем услова прописаним у члану 404. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној због чега је на основу члана 404. став 2. ЗПП одучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој парници ради накнаде штете поднета је 02.10.2019. године а вредност предмета спора, у смислу члана 28. ЗПП је опредељена висином новчаног потраживања од 142.500,00 динара који износ на дан подношења тужбе не прелази износ од 3.000 евра у динарској противвредности те је предметни спор, спор мале вредности у смислу члана 461. став 1. ЗПП у којем, сходно одредби члана 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.
Ревизија није дозвољена ни по одредби члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП која прописује да је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд преиначио одлуку и одлучио о захтевима странака. Ово из разлога што се наведена законска одредба не примењује у споровима мале вредности јер је њена примена искључена одредбом члана 467. ЗПП којом је искључена примена општих правила због прописаних специјалних правила садржана у одредби члана 479. став 6. ЗПП.
На основу изложеног Врховни суд је у смислу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
