Prema utvrđenom činjeničnom stanju predlagač je pravni sledbenik „AA“ iz ... koji je bio vanknjižni korisnik kat.parcele .../... površine 1375 m2 i kat. parcele ..../... površine 773 m2, obe upisane u ZKUL ... KO ..., na kome su zemljišno knjižni vlasnici bili BB i VV sa po ½ idealnih delova. Ove katastarske parcele su eksproprisane uz naknadu zemljišno knjižnim suvlasnicima i postale su društvena svojina u korist Opštine Rakovica za potrebe Gradskog društvenog fonda za građevinsko zemljište i puteve, na osnovu pravnosnažnog rešenja Opštine Rakovica – Uprave za imovinsko pravne poslove od 02.04.1992. godine, a radi izgradnje auto puta „Bratstvo jedinstvo“ od Dobanovaca do Bubanj Potoka. Ovo rešenje je izmenjeno pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za imovinsko-građevinske i inspekcijske poslove - Sekretarijata za privredu i finansije Opštine Rakovica 05.09.2007. godine, tako što je administrativno preneto pravo korišćenja na navedenim katastarskim parcelama uz naknadu, na JP „Putevi Srbije“ ..., radi izgradnje auto puta „Bratstvo - jedinstvo“, obilaznice oko Beograda, deonice Dobanovci – Bubanj Potok, zemljišno knjižnih suvlasnika BB i VV sa po ½ dela, a vanknjižnog korisnika - ovde predlagača kao pravnog sledbenika „AA“ iz ..., na osnovu ugovora o kupoprodaji. Sporazumom o naknadi br. …/…, zaključenim dana 18.10.2007. godine pred Odeljenjem za imovinske i inspekcijske poslove Opštine Rakovica, Odsek za imovinsko pravne poslove u postupku sporazumnog određivanja naknade ovde predlagača za kat. parcele .../... i .../... KO ...., utvrđena je i određena naknada po navedenom rešenju od 05.09.2007. godine za administrativni prenos zemljišta u iznosu od 3.950,00 dinara po 1m2, što za ukupnu površinu od 2.418 m2, iznosi 8.484.600,00 dinara; pa je ovde protivnik predlagača obavezan da mu taj iznos isplati. Stavom 4. ovog sporazuma je predviđeno da je isplatom naknade po ovom sporazumu, ovde predlagač u potpunosti namiren na ime naknade za administrativni prenos navedenih katastarskih parcela ukupne površine od 2.148 m2 i da za ovo zemljište nema potraživanja prema ovde protivniku predlagača, ali da zadržava pravo potraživanja naknade za rad i uložena sredstva u predmetno zemljište; te da odustaje od zahteva za isplatu naknade za objekte nalazeće na predmetnim parcelama. Prema nalazu i mišljenju sudskih veštaka Gradskog zavoda za veštačenje od 19.11.2013. godine, procenjena vrednost građevinskih radova i sredstava izvedenih na regulaciji Manastirskog potoka - na kat. parceli .../… i ..../... KO ..., iznosi ukupno 28.850.568,57 dinara, što prema sporazumu sa ročišta iz ovog postupka u procentualnom udelu iznosi 2.885.056,86 dinara. Zbir ovog iznosa utvrđene naknade na ime uloženog rada i sredstava, zajedno sa vrednošću pripadaka u svojini predlagača (labaratorije, betonske staze i servisne radionice) čini iznos od ukupno 18.494.752,97 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da predlagaču ne pripada tražena naknada za „pripatke“ – objekte koji su se nalazili na predmetnim katastarskim parcelama, iz razloga što su ti objekti privremenog karaktera jer nisu bili predmet pravnosnažnog rešenja od 05.09.2007. godine, o administrativnom prenosu prava korišćenja na navedenim katastarskim parcelama, a koje predstavlja osnov za određivanje naknade za oduzetu nepokretnost. Pored toga, sporazumom o naknadi od 18.10.2007. godine, postignutom u upravnom postupku sporazumnog određivanja naknade za predmetne katatarske parcele, predlagač je odustao od zahteva za isplatu naknade za objekte koji se nalaze na ovim katastarskim parcelama.

Nisu osnovani revizijski navodi predlagača kojima napada primenu materijalnog prava time što tvrdi da su ti objekti pripatci koji dele sudbinu glavne stvari – oduzetog zemljišta, odnosno da su inkorporisani uz glavnu stvar i da mu zato pripada pravo na novčanu naknadu za ove objekte, na osnovu člana 71. Zakona o eksproprijaciji („Sl. glasnik RS“, broj 53/95, sa izmenama i 16/01), s obzirom da je on odustao od prava na novčanu naknadu za objekte koji su se nalazili na eksproprisanim katastarskim parcelama, kako to glasi stav 4. Sporazuma o naknadi zaključenim pred nadležnim organom uprave 18.10.2007. godine, u postupku sporazumnog određivanja naknade. Ovaj sporazum ima snagu izvršne isprave na osnovu člana 57. stav 3. Zakona o eksproprijaciji, a što je i konstatovano u tački 3. navedenog sporazuma. Prema tome, u situaciji postojanja punovažnog sporazuma, odnosno kada ovaj sporazum nije poništen, bez uticaja je karakter navedenih objekata i da li se oni mogu tretirati kao pripatci glavne stvari.

Kako je prema podacima u spisima punomoćnik predlagača na ročištu na kojem je zaključena glavna rasprava predložio da mu se isplati novčana naknada u skladu sa datim nalazom veštaka Gradskog zavoda za veštačenje (na koje nije imao primedbi), a ovim je utvrđeno da predlagaču kao srazmerni procentualni deo ukupne vrednosti uloženog rada i sredstava na katastarskim parcelama pripada iznos od 2.885.056,86 dinara, to je drugostepeni sud pravilno ocenio granice ispitivanja prvostepene presude u postupku po žalbi, zaključivši da je predlagaču dosuđena tražena visina novčane naknade za rad i sredstva uložena u to zemljište, a koje pravo mu pripada na osnovu člana 71. Zakona o eksproprijaciji.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić