Према утврђеном чињеничном стању предлагач је правни следбеник „АА“ из ... који је био ванкњижни корисник кат.парцеле .../... површине 1375 м2 и кат. парцеле ..../... површине 773 м2, обе уписане у ЗКУЛ ... КО ..., на коме су земљишно књижни власници били ББ и ВВ са по ½ идеалних делова. Ове катастарске парцеле су експроприсане уз накнаду земљишно књижним сувласницима и постале су друштвена својина у корист Општине Раковица за потребе Градског друштвеног фонда за грађевинско земљиште и путеве, на основу правноснажног решења Општине Раковица – Управе за имовинско правне послове од 02.04.1992. године, а ради изградње ауто пута „Братство јединство“ од Добановаца до Бубањ Потока. Ово решење је измењено правноснажним решењем Одељења за имовинско-грађевинске и инспекцијске послове - Секретаријата за привреду и финансије Општине Раковица 05.09.2007. године, тако што је административно пренето право коришћења на наведеним катастарским парцелама уз накнаду, на ЈП „Путеви Србије“ ..., ради изградње ауто пута „Братство - јединство“, обилазнице око Београда, деонице Добановци – Бубањ Поток, земљишно књижних сувласника ББ и ВВ са по ½ дела, а ванкњижног корисника - овде предлагача као правног следбеника „АА“ из ..., на основу уговора о купопродаји. Споразумом о накнади бр. …/…, закљученим дана 18.10.2007. године пред Одељењем за имовинске и инспекцијске послове Општине Раковица, Одсек за имовинско правне послове у поступку споразумног одређивања накнаде овде предлагача за кат. парцеле .../... и .../... КО ...., утврђена је и одређена накнада по наведеном решењу од 05.09.2007. године за административни пренос земљишта у износу од 3.950,00 динара по 1м2, што за укупну површину од 2.418 м2, износи 8.484.600,00 динара; па је овде противник предлагача обавезан да му тај износ исплати. Ставом 4. овог споразума је предвиђено да је исплатом накнаде по овом споразуму, овде предлагач у потпуности намирен на име накнаде за административни пренос наведених катастарских парцела укупне површине од 2.148 м2 и да за ово земљиште нема потраживања према овде противнику предлагача, али да задржава право потраживања накнаде за рад и уложена средства у предметно земљиште; те да одустаје од захтева за исплату накнаде за објекте налазеће на предметним парцелама. Према налазу и мишљењу судских вештака Градског завода за вештачење од 19.11.2013. године, процењена вредност грађевинских радова и средстава изведених на регулацији Манастирског потока - на кат. парцели .../… и ..../... КО ..., износи укупно 28.850.568,57 динара, што према споразуму са рочишта из овог поступка у процентуалном уделу износи 2.885.056,86 динара. Збир овог износа утврђене накнаде на име уложеног рада и средстава, заједно са вредношћу припадака у својини предлагача (лабараторије, бетонске стазе и сервисне радионице) чини износ од укупно 18.494.752,97 динара.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови закључили да предлагачу не припада тражена накнада за „припатке“ – објекте који су се налазили на предметним катастарским парцелама, из разлога што су ти објекти привременог карактера јер нису били предмет правноснажног решења од 05.09.2007. године, о административном преносу права коришћења на наведеним катастарским парцелама, а које представља основ за одређивање накнаде за одузету непокретност. Поред тога, споразумом о накнади од 18.10.2007. године, постигнутом у управном поступку споразумног одређивања накнаде за предметне кататарске парцеле, предлагач је одустао од захтева за исплату накнаде за објекте који се налазе на овим катастарским парцелама.

Нису основани ревизијски наводи предлагача којима напада примену материјалног права тиме што тврди да су ти објекти припатци који деле судбину главне ствари – одузетог земљишта, односно да су инкорпорисани уз главну ствар и да му зато припада право на новчану накнаду за ове објекте, на основу члана 71. Закона о експропријацији („Сл. гласник РС“, број 53/95, са изменама и 16/01), с обзиром да је он одустао од права на новчану накнаду за објекте који су се налазили на експроприсаним катастарским парцелама, како то гласи став 4. Споразума о накнади закљученим пред надлежним органом управе 18.10.2007. године, у поступку споразумног одређивања накнаде. Овај споразум има снагу извршне исправе на основу члана 57. став 3. Закона о експропријацији, а што је и констатовано у тачки 3. наведеног споразума. Према томе, у ситуацији постојања пуноважног споразума, односно када овај споразум није поништен, без утицаја је карактер наведених објеката и да ли се они могу третирати као припатци главне ствари.

Како је према подацима у списима пуномоћник предлагача на рочишту на којем је закључена главна расправа предложио да му се исплати новчана накнада у складу са датим налазом вештака Градског завода за вештачење (на које није имао примедби), а овим је утврђено да предлагачу као сразмерни процентуални део укупне вредности уложеног рада и средстава на катастарским парцелама припада износ од 2.885.056,86 динара, то је другостепени суд правилно оценио границе испитивања првостепене пресуде у поступку по жалби, закључивши да је предлагачу досуђена тражена висина новчане накнаде за рад и средства уложена у то земљиште, а које право му припада на основу члана 71. Закона о експропријацији.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 414. став 1. у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. ЗВП, одлучио као у изреци овог решења.

Председник већа-судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић