.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20809/2024
27.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Milovanović, advokat iz ..., radi opoziva i utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1857/24 od 28.06.2024. godine, u sednici održanoj 27.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1857/24 od 28.06.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1857/24 od 28.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1857/24 od 28.06.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici P 85/23 od 19.03.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se opozove ugovor o poklonu zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca, ovde tuženog, zaključen između parničnih stranaka, overen pred jvnim beležnikom Milenom Bajić iz ... OPU 677- 2019 dana 25.12.2019. godine, čiji predmet su nepokretnosti bliže opisane u stavu prvom izreke prvostepene presude, što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi da se tužilac po osnovu presude uknjiži kao vlasnik u RGZ SKN Loznica, odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je isti ugovor o poklonu ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, jer je otpao motiv tužioca za zaključenje ugovora, a time sam osnov ugovora iz člana 52. ZOO, što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi da se tužilac po osnovu presude uknjiži kao vlasnik u RGZ SKN Loznica, obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 77.450,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka i odlučeno da privremena mera određena rešenjem Osnovnog suda u Loznici P 85/23 od 02.02.2023. godine ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11….10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za opoziv ugovora o poklonu zaključenog između tužioca kao poklonodavca i tuženog kao poklonoprimca, jer tužilac nije dokazao tvrdnju o gruboj neblagodarnosti na strani tuženog, kakva je propisana paragrafom 561. Građanskog Zakonika Kraljevine Srbije, kao pravilom koje se primenjuje shodno Zakonu o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije (''Sl.list FNRJ'', br. 86 od 25.10.1946. godine, 105 od 27.12.1946. godine, 86 od 12.11.1947. godine - obavezno tumačenje), niti je dokazao da je na strani poklonodavca nakon zaključenja ugovora došlo do takvog osiromašenja da nema nužnih sredstava za izdržavanje, koje bi opravdavalo opoziv ugovora o poklonu. Istovremeno je ocenjeno da nisu ispunjeni ni zakonski uslovi iz člana 52. Zakona o obligacionim odnosima za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu, jer tužilac nije dokazao da je poklon učinio motivisan usmenim dogovorom da se tuženi preseli u porodičnu kuću i da se brine i stara o tužiocu, odnosno da je otpao motiv za zaključenje ugovora.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.02.2023020. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
