Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagači su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog i vanparničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku

Odlučujući o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao posebnoj. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijano rešenje u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom (Uredba o utvrđivanju Prostornog plana za područje posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge na relaciji Beograd – Stara Pazova – Novi Sad – Subotica – državna granica Kelebija), izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište parcele br... KO Vrbas, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (čl. 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji), dok je naknada za eksproprisanu parcelu br. .. dosuđena predlagačima prema tržišnoj vrednosti poljoprivrednog zemljišta jer ista nije obuhvaćena označenim planskim aktom. Revizijom se ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog predmeta (tvrdnjom da dve parcele koje se graniče moraju imati isti tretman), a ne dokazuje nejednako postupanje sudova u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačke 4. i 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Pobijanim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je određena naknada za eksproprisane nepokretnosti u rasponu od 391.392,69 dinara do 2.739.748,86 dinara. Na dan podnošenja predloga radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, navedeni iznosi prema srednjem kursu NBS predstavljaju dinarske protivvrednosti koje ne prelaze propisani revizijski limit.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinskopravnom postupku, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog od predlagača koji nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to je Vrhovni sud našao da revizija predlagača nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković