Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагачи су благовремено изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног и ванпарничног поступка, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку

Одлучујући о ревизији предлагача као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20) у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку – ЗВП, Врховни суд налази да не постоје разлози из члана 404. став 1. ЗПП, за одлучивање о ревизији као посебној. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин одлучивања, Врховни суд је оценио да је побијано решење у складу са праксом ревизијског суда и правним схватањем израженим у одлукама Врховног суда и Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоветним тужбеним захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, у ситуацији када је планским документом (Уредба о утврђивању Просторног плана за подручје посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге на релацији Београд – Стара Пазова – Нови Сад – Суботица – државна граница Келебија), извршена промена намене из пољопривредног у грађевинско земљиште парцеле бр... КО Врбас, а ова промена није евидентирана у катастру непокретности (чл. 83. став 2. и 88. Закона о планирању и изградњи), док је накнада за експроприсану парцелу бр. .. досуђена предлагачима према тржишној вредности пољопривредног земљишта јер иста није обухваћена означеним планским актом. Ревизијом се указује на чињенична и правна питања конкретног предмета (тврдњом да две парцеле које се граниче морају имати исти третман), а не доказује неједнако поступање судова у истој или сличној чињеничној и правној ситуацији, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачке 4. и 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да се ревизија може изјавити и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен. Применом става 2. истог члана, ревизија против решења није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде, што значи да је условљена граничном вредношћу за изјављивање ревизије, прописаном чланом 403. став 3. ЗПП.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Побијаним решењем потврђено је првостепено решење којим је одређена накнада за експроприсане непокретности у распону од 391.392,69 динара до 2.739.748,86 динара. На дан подношења предлога ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност, наведени износи према средњем курсу НБС представљају динарске противвредности које не прелазе прописани ревизијски лимит.

Имајући у виду да се у конкретном ради о имовинскоправном поступку, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела у односу на сваког од предлагача који нису јединствени супарничари у смислу члана 210. ЗПП, не прелази динарску противредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, то је Врховни суд нашао да ревизија предлагача није дозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. ЗВП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић